Content area
Abstract
Овај рад представља прилог проучавању планских активности и трансформацијама урбаног пејзажа приобаља Београда. Истраживање полази од анализе иницијалних идеја и замисли о изградњи приобалних делова Београда. Хронолошка анализа планова и студија указује на постепени настанак веома различитих урбаних структура кроз време и специфичне природне услове разуђене акваторије на ушћу две реке Саве и Дунава. Наслеђе и природни положај града који настаје и развија се на узвишењу београдског гребена, условили су дугу и узбудљиву историју простора особеног урбаног пејзажа. Политичке прилике као и промене друштвених и економских услова у садејству са бројним ратовима учинили су трансформације урбаног пејзажа веома динамичним. Однос насеља према води пратићемо кроз истрживања генезе планирања, од првих познатих планских активности, од плана реконструкције вароши у Шанцу Емилијана Јосимовић 1867. Анализа првих идеја о изградњи новог дела града на другој обали реке Саве налази упориште у међународном конкурсу који је спроведен 1922 године са циљем припреме за израду Генералног урбанистичког плана. Нове политичке околности које настају после другог светског рата допринеле су наглој изградњи и развоју новог дела града на левој обали Саве када је дошло до велике трансформације урбаног пејзажа од природног ка урбаном. Нове урбанистичке теорије донеле су модерну архитектуру у приобаљe Београда. Осамдесте године двадесетог века са променом друштвено политичких и економских прилика детерминисале су другачије власничке односе што се одразило на планирање простора и архитектуру. Пажња је посвећена студијама Савског амфитеатра као ресурса београдског приобаља. Нео- либералне економије у 21. веку нису до сада оствариле значајније помаке у планском конципирању простора. Ова студија отвара питање на који начин можемо да афирмишемо проблематику приобаља Београда имајући у виду наслеђене различите концепте две обале.





