TRANSNACIONALNO PREDUZETNISTVO: ISKUSTVA MIGRANATA-POVRATNIKA U SRBIJU/Transnational Entrepreneurship: Experiences of Migrant-Returnees to Serbia

Abstract

There is a lack of studies on transnational entrepreneurship in Serbia, while transnational cross-border economic activities of Serbian migrants have so far been perceived mostly from the perspective of foreign remittances. The aim of this paper is to highlight the need to study transnational forms of economic activity in Serbia; identify transnational entrepreneurship among migrants-returnees in Serbia, as well as among those who maintain contacts and have business activities with Serbia; explore motives of respondents related to establishing businesses in Serbia, and simultaneously having business activities abroad. The first part of the paper provides an overview of relevant theoretical standings in the area of transnational entrepreneurship, emphasising the need to combine economic and sociological approaches. The second part analyses the results of a pilot study conducted through interviews on the characteristics of transnational entrepreneurship of migrants-returnees in Serbia. The study results show how respondents use the opportunities and overcome obstacles related to conditions for business activities in Serbia, as they represent an important resource in the development of the Serbian economy. [PUBLICATION ABSTRACT]

Headnote

ABSTRACT There is a lack of studies on transnational entrepreneurship in Serbia, while transnational cross-border economic activities of Serbian migrants have so far been perceived mostly from the perspective of foreign remittances. The aim of this paper is to highlight the need to study transnational forms of economic activity in Serbia; identify transnational entrepreneurship among migrants-returnees in Serbia, as well as among those who maintain contacts and have business activities with Serbia; explore motives of respondents related to establishing businesses in Serbia, and simultaneously having business activities abroad. The first part of the paper provides an overview of relevant theoretical standings in the area of transnational entrepreneurship, emphasising the need to combine economic and sociological approaches. The second part analyses the results of a pilot study conducted through interviews on the characteristics of transnational entrepreneurship of migrants-returnees in Serbia. The study results show how respondents use the opportunities and overcome obstacles related to conditions for business activities in Serbia, as they represent an important resource in the development of the Serbian economy.

KEY WORDS transnational entrepreneurship, migrants-returnees, Serbia, social capital

APSTRAKT Transnacionalno preduzetnistvo u Srbiji je malo prouèavano, dok su transnacionalne prekograniène ekonomske aktivnosti srpskih migranata do sada uglavnom sagledavane iz ugla deviznih doznaka. Cilj ovog rada je da ukaze na potrebu prouèavanja transnacionalnih oblika ekonomskih aktivnosti u Srbiji; da na osnovu empirijskog istrazivanja identifikuje transnacionalno preduzetnistvo kod migranata-povratnika u Srbiju, kao i kod onih koji odrzavaju veze i posluju sa Srbijom; istrazi motive ispitanika vezane za osnivanje firmi u Srbiji i istovremeno poslovanje u inostranstvu. U prvom delu rada dat je pregled relevantnih teorijskih stanovista u oblasti transnacionalnog preduzetnistva. Istaknuta je potreba kombinovanja ekonomskih i socioloskih pristupa. U drugom delu rada se analiziraju rezultati pilot istrazivanja putem intervjua o transnacionalnom preduzetnistvu migranata-povratnika u Srbiju. Rezultati istrazivanja pokazuju na koji naèin ispitanici koriste mogucnosti i prevazilaze prepreke uslova poslovanja u Srbiji, te predstavljaju znaèajan resurs u razvoju srpske privrede.

KLJUCNE RECI transnacionalno preduzetnistvo, migranti-povratnici, Srbija, drustveni kapital

Uvod

U globalizovanom svetu na razmeðu dva veka doslo je do znacajnog razvitka ekonomskih oblika transnacionalnih aktivnosti, narocito transnacionalnog preduzetnistva, i to ne samo u tradicionalnim imigracionim zemljama, vec i u mnogim drzavama koje su do nedavno smatrane iskljucivo emigracionim, a sada dozivljavaju intenzivan ekonomski razvitak. S obzirom da se transnacionalno preduzetnistvo sirom sveta sve vise svrstava u vodece ekonomske aktivnosti, narocito u oblasti visokih tehnologija, na svetskom nivou je doslo do bitnih pomaka u izucavanju ove vrste migracija, bilo da je rec o preduzetnistvu imigranata ili povratnika u sredinu iz koje su potekli. Meðutim, kod nas, osim sporadicnog proucavanja deviznih doznaka, skoro da i nisu sprovoðena istrazivanja o transnacionalnim ekonomskim aktivnostima i transnacionalom preduzetnistvu migranata - imigranata ili povratnika u Srbiju. Stoga je ovaj rad posvecen blizem odreðivanju transnacionalnog preduzetnickog poslovanja migranata-povratnika koji posluju u/sa Srbijom, odrzavajuci bliske poslovne odnose sa inostranstvom.

Cilj ovog rada je da ukaze na potrebu proucavanja transnacionalnih oblika ekonomskih aktivnosti u Srbiji; da kroz analizu rezultata istrazivanja4 sprovedeng 2012/3. identifikuje transnacionalno preduzetnistvo kod migranata povratnika u Srbiju, kao i kod Srba emigranata koji odrzavaju veze i posluju sa Srbijom; istrazi motive ispitanika - povratnika u vezi sa osnivanjem firmi u Srbiji, kao i istovremenim poslovanjem u Srbiji i inostranstvu u okviru makro, mezo i mikro analitickog nivoa, posmatrano kroz stavove ucesnika u istrazivanju; predlozi smernice za dalja istrazivanja u ovoj oblasti, pre svega u vezi sa mezo nivoom kao krucijalnim u povezivanju individualnih potencijala migranata i drustvenoekonomskih struktura zemalja porekla i prijema u kojima i izmeðu kojih se razvijaju preduzetnicke aktivnosti.

U prvom delu rada dat je pregled relevantnih teorijskih stanovista u ovoj oblasti. Istaknuta je potreba kombinovanja ekonomskih i socioloskih pristupa kako bi se prevazisao nedostatak vecine stanovista koja zanemaruju meðusobni uticaj socijalnih i ekonomskih faktora za pokretanje i sprovoðenje preduzetnickih delatnosti u transnacionalnom drustvenom prostoru. U drugom delu rada analiziraju se rezultati kvalitativnog istrazivanja o transnacionalnom preduzetnistvu migranatapovratnika u Srbiju, u odnosu na relevantne teorijske pristupe i istrazivanja u svetu, objasnjavaju se motivi za uspostavljanje poslovanja u Srbiji i transnacionalnom drustvenom prostoru, te daju smernice za dalja istrazivanja u ovoj oblasti.

Transnacionalno preduzetnistvo - teorijski okvir

Transnacionalizam

Transnacionalizam se poslednjih decenija razvio kao jedan od glavnih teorijskih okvira za razumevanje savremenih meðunarodnih migracija. Uzimajuci u obzir sve vecu globalizaciju politickog, ekonomskog, drustvenog i kulturnog zivota, brzinu i sve nize troskove komunikacije i transporta, koncept transnacionalizma naglasava raznovrsne mreze i veze - demografske, politicke, ekonomske, kulturne, porodicne - koje postoje izmeðu dve ili vise lokacija. Posmatrane iz ovog ugla, migracije ne predstavljaju pojedinacno, izolovano pomeranje iz jedne geografski i drustveno ogranicene lokacije u drugu. Naprotiv, transnacionalne zajednice otelovljuju i razmenjuju interese, odnose, resurse, potrebe i ljude ukljucene u visestruke okvire (Light & Gold 2000:149).

Iako je termin transnacionalizam relativno nov, sociolozi migracija su odavno skrenuli paznju na potrebu proucavanja raznolikih oblika kontakta koje migranti odrzavaju sa porodicom i drugim licima u zemljama porekla, posebno preko korespondencije i doznaka. Od dvadesetih godina proslog veka do nedavno, vecina istrazivanja je bila fokusirana na nacine adaptiranja imigranata u zemljama prijema, a ne na to kako nastavljaju da odrzavaju veze u zemljama porekla. Ipak, "transnacionalni preokret" u istrazivanjima ranih devedesetih godina 20. veka je doneo novu prizmu sagledavanja veceg intenziteta i obima kruzenja ljudi, dobara, informacija i simbola prouzrokovanih meðunarodnim radnim migracijama.

Pokazujuci da postoji sve brojnija populacija cije se ponasanje, drustveno i politicki, ne moze objasniti tradicionalnom bipolarnom terminologijom, istrazivaci se slazu da nije dovoljan konvencionalni fokus baziran samo na nacionalnim drzavama, te da teoriju migracija treba revidirati. Nova definicija migranate opisuje kao "transmigrante ciji svakodnevni zivot zavisi od visestrukih i konstantnih veza izvan meðunarodnih granica i ciji se identitet stvara u odnosu prema nekoliko nacionalnih drzava" (Glick Shiller et al 1994:4).

Kao novi koncept, transnacionalizam je podstakao i niz diskusija kroz koje se sticao uvid u njegovu kompleksnost i izostravalo znacenje pojedinih termina. Najvise debata se vodilo oko novog pristupa fenomenu, potrebe detaljnijeg izucavanja njegove kompleksnosti i ujednacavanja mnogoznacnosti termina. I ranije su migranti formirali visestruke veze izmeðu zemalja porekla i nastanjenja, ulagali u drustvo i posao, slali doznake porodicama ili podrzavali politicke promene u zemlji porekla. Meðutim, zajednicke karakteristike i znacaj ovog fenomena nisu bili u fokusu naucne zajednice dok nije formulisan termin transnacionalizam (Portes 2001). Savremeni transnacionalizam se od ranijih transnacionalnih praksi razlikuje po tome sto obuhvata mnogo veci opseg aktivnosti i ucesnika, kao i po svojoj kompleksnosti i posledicama (Landolt 2001). Razvoj telekomunikacionih tehnologija i transporta uticao je na opseg, intenzitet i brzinu kojom se odvijaju transnacionalne aktivnosti, koje su neraskidivo povezane sa politickom, ekonomskom i tehnoloskom globalizacijom. Cak i osobe koje nisu nigde odlazile nalaze se pod uticajem dogaðaja, vrednosti i praksi migranata sa kojima odrzavaju transnacionalne veze. Razvijaju se i drzavni programi i mehanizmi koji podsticu transnacionalne aktivnosti (Vertovec 2009). Ipak, treba biti obazriv jer istrazivanja pokazuju da se transnacionalne aktivnosti, iako postaju sve zastupljenije, ne razvijaju kod svih migranata (Faist 2000).

Osnove transnacionalnog preduzetnistva

Stereotipna slika opisuje migrante kao jeftinu i nisko-kvalifikovanu radnu snagu iz manje razvijenih zemalja u razvijenim ekonomijama, ali sada se sve vise paznje poklanja onima koji pokrecu sopstvene poslove i preduzeca. Istrazivaci su se do sada obicno fokusirali na imigrante preduzetnike i njihove etnicke grupe. Meðutim, ovi pristupi ne sagledavaju u potpunosti osobenosti ekonomskih i politickih okruzenja u kojima migranti (nastavljaju da) funkcionisu, kao ni njihovih strategija za prilagoðavanje i poslovanje u novim sredinama. Transnacionalni migranti mogu biti veoma inovativni uvodeci nove proizvode i nacine poslovanja u zemljama prijema i porekla. Putem pozajmica, dobara, tehnika poslovanja, standarda potrosnje i radnika koji prelaze granice drzava prijema i porekla, migranti mogu koristiti prednosti ekonomskih, politickih i kulturnih razlika izmeðu nacionalnih drzava (Light & Gold 2000:152). Obezbeðujuci informacije i snizavajuci cenu migriranja, migranti kroz ovakve mreze uspevaju da izbegnu ogranicenja koja im namecu regionalni ili nacionalni ekonomski uslovi.

Za razumevanje fenomena preduzetnickih migracija koje su dvojno (ili visestruko) utemeljene u transnacionalnom drustvenom prostoru, najsvrsishodnijim se pokazao konceptualni okvir koji se nalazi u osnovi ekonomske sociologije (Portes 1995). Ekonomisti i sociolozi se slazu da ekonomske aktivnosti predstavljaju sticanje i upotrebu oskudnih sredstava, odnosno sve aktivnosti potrebne za proizvodnju, distribuciju i potrosnju oskudnih dobara i usluga. Meðutim, manje je slaganje u vezi sa motivima nosilaca ovih aktivnosti i uticajem drustvenih obrazaca na njihovo delovanje.

Utemeljenost (embeddedness) je jedan od osnovnih koncepata ekonomske sociologije. Ona upucuje na cinjenicu da je ekonomsko poslovanje, ma koje vrste bilo, zasnovano i odvija se u sveobuhvatnim drustvenim strukturama koje deluju na njega i njegov rezultat. Granoveter (1985) sumira brojna istrazivanja pokazujuci kako su drustvena ocekivanja modifikovala i cak podrivala prvobitne namere poslovanja kako na trzistu, tako i u okviru preduzeca. Drustvene mreze su jedna od najvaznijih struktura u kojima je utemeljeno ekonomsko poslovanje. To su sklopovi povratnih povezivanja izmeðu grupa ljudi udruzenih profesionalnim, porodicnim, kulturnim ili emotivnim vezama. Za poslovanje veoma je vazna tzv. "snaga slabih veza" (Granovetter, 1973) koja proistice iz meðusobnog presecanja i dodirivanja brojnih drustvenih mreza u koje su ukljuceni preduzetnici. Osobe povezane slabim vezama tako sticu pristup sirem spektru resursa jer svaka osoba funkcionise u razlicitim drustvenim mrezama.

Mreze su vazne jer predstavljaju izvore sticanja deficitarnih sredstava poput kapitala i informacija, a istovremeno, limitiraju neograniceno sticanje licne koristi (Portes 1995:8). Mreze mogu povezivati individue unutar i izmeðu organizacija i zajednica. Svakako da mreze nisu jedine drustvene strukture u kojima je utemeljena ekonomska aktivnost, ali one stvaraju neposredne okolnosti koje uticu na ciljeve pojedinaca, kao i na sredstva i prepreke u njihovom poslovanju. U zavisnosti od karakteristika mreza i licne pozicije unutar nje, pojedinci mogu aktivirati brojne znacajne resurse, ali njihovo delovanje moze biti i suzbijeno ocekivanjima grupe. Socijalni kapital je takoðe jedno od osnovnih polazista u sagledavanju ekonomskih aktivnosti migranata. On oznacava sposobnost individua da upravljaju oskudnim resursima na osnovu pripadanja mrezama ili sirim drustvenim strukturama (Portes 1995:12).

Nacini utemeljenja podrazumevaju proces prilagoðavanja i snalazenja migranata u razlicitim drustvenim kontekstima, buduci da ljudski i socijalni kapital koje migranti donose iz inostranstva meðusobno reaguju na razne drustvene kontekste (Portes 1995:23). Nacini utemeljenja ukljucuju: 1) politiku vlade prema razlicitim migrantskim grupama; 2) nivo recepcije civilnog drustva i javnog mnjenja; 3) nivo recepcije etnicke zajednice. Ogranicenja i mogucnosti koje nude politika i drustvo u najsirem smislu mogu se definisati kao strukturna utemeljenost procesa snalazenja migranta u novoj sredini, dok se odnosna utemeljenost ogleda u pomoci i preprekama koje daje etnicka zajednica kroz drustvene mreze.

Smernice za analizu transnacionalnog preduzetnistva takoðe daje i nadograðena Burdijeova teorija prakse i njeno povezivanje sa teorijom migracija (Drori et al 2010; Terjesen & Elam 2009). Burdije zasniva teoriju prakse na konceptu habitusa, polja i kapitala. Habitus oznacava stecene i prenosive dispozicije, mentalne strukture i saznajne sheme koje upravljaju idejama i radnjama aktera u odreðenom polju. Habitus zapravo predstavlja "pogled na svet" (Terjesen & Elam 2009:1104). Polje opisuje drustvene strukture u kojima se radnja odvija, dok oblici kapitala - ekonomski, drustveni, kulturni i simbolicki - definisu drustvenu strukturu, i posledicno, pozicije sa kojih akteri reaguju (Bourdieu 1993). Iako Burdije nije analizirao migrante, kasnijom primenom ove teorije na proucavanje migracija, razni oblici kapitala su definisani na sledece nacine: ekonomski kapital su novcana i druga materijalna sredstva koja poseduju direktnu ekonomsku vrednost; socijalni kapital oznacava odnose ili mreze koje cine veze; kulturni kapital upucuje na obrazovanje i naucena iskustva, dok simbolicki kapital predstavlja legitimitet i kredibilitet koje migrant poseduje (Terjesen & Elam 2009). Za svaku individuu, ovi oblici kapitala su povezani iskljucivo sa njegovim habitusom, stvarajuci tako prakticni i psiholoski kontekst iz kog on/ona moze reagovati.

Na osnovu navedenog, preduzetnistvo se definise kao praksa to jest, "traganje za novim poslovnim aktivnostima oblikovanih interakcijom i dopunjavanjem habitusa i polja koji strukturisu preduzetnicku aktivnost (Drori et al 2010:4). Preduzetnistvo se, prema tome, moze razumeti kao praksa ili akciona strategija u kojoj se odluke zasnivaju na odgovorima individue na njegov/njen kontekst, u skladu sa habitusom i izvorima kapitala kao determinantama drustvene pozicije u polju za delovanje.

U analizi srpskih transnacionalnih preduzetnika i napora koje preduzimaju da bi inovirali i modifikovali strukture i resurse razlicitih socio-ekonomskih okruzenja zemalja prijema i porekla - koristeci i pronalazeci prednosti u globalizovanom i povezanom transnacionalnom prostoru, prihvaticemo definiciju transnacionalnog preduzetnika koju su ponudili Drori i saradnici (2010:4). On je "drustveni akter koji mobilise mreze, ideje, informacije i prakse u cilju trazenja poslovnih prilika ili odrzavanja poslovanja u okviru visestrukih drustvenih polja, koja ga sa svoje strane primoravaju da angazuje razne strategije promovisanja preduzetnickih aktivnosti i drustvenih promena" (Drori et al 2010:4).

Transnacionalno preduzetnistvo migranata - povratnika u Srbiju

Ono sto koncept transnacionalizma prepoznaje kao novost u odnosu na migracije u prethodnim istorijskim razdobljima jesu obim, raznovrsnost, ucestalost i regularnost migratornih tokova i njihove drustveno-ekonomske posledice - sve zahvaljujuci novinama u telekomunikacijama i transportu, kao i restrukturiranju svetske ekonomije i novih nacina proizvodnje i fleksibilne akumulacije kapitala. Meðutim, istrazivanja o odnosu transnacionalizma i preduzetnistva se jos uvek baziraju na pojedinacnim etnografskim studijama slucaja, tako da nalazi i zakljucci o transnacionalnom preduzetnistvu ne mogu imati opsti karakter.

Pregledom etnografskih studija slucaja u SAD, uocene su sledece vrste transnacionalnih preduzeca (Zhou 2007:233): a) ona koja nude finansijske usluge za neformalno slanje doznaka; investicione banke; b) uvozno-izvozna preduzeca za sirove materijale, polugotove proizvode, trajnu i potrosnu robu, egzoticne i lokalne proizvode, u koja su ukljuceni kako neformalni kuriri, tako i zvanicni spediteri; c) preduzeca koja se bave razlicitim kulturnim sadrzajima - od trgovine muzickim i filmskim CD-ima, preko reprodukovanja stampanih i video medija iz zemlje porekla, do organizovanja muzickih, sportskih i turistickih aktivnosti u zemljama prijema i porekla; d) proizvodna preduzeca koja posluju ili kao podruznice vece firme ili kao organizator proizvodnje izvan nacionalnih granica; e) mala preduzeca migranata povratnika, koje migranti mahom otvaraju u mestima porekla i od licnih usteðevina zaraðenih u SAD. Neke studije pokazuju da mnogi migranti u SAD uspostavljaju kontakte u inostranstvu radije nego sto planiraju povratak za stalno, te da iz tog razloga kupuju nekretnine, otvaraju racune u bankama i ostvaruju poslovne kontakte preko kojih stvaraju nove ekonomske mogucnosti i organizuju transnacionalni zivot. Nase istrazivanje je upravo identifikovalo mala preduzeca koja otvaraju srpski transnacionalni migranti i/ili povratnici.

Transnacionalizam je umnogome doprineo sagledavanju preduzetnistva savremenih migranata (Zhou 2007). Potencijalni migranti preduzetnici, kako niskotako i visoko-kvalifikovani, ne samo da reaguju na strukturne prepreke sa kojima se suocavaju u zemljama prijema, vec aktivno traze prilike i nise u trzistima izvan nacionalnih granica ovih zemalja, koristeci tako svoje dvojne kulturne vestine i dvojne etnicke mreze. Bez obzira na prizmu kroz koju se preduzetnistvo migranata sagledava, istrazivaci se slazu da u samom vrhu motiva za pokretanje preduzeca, i to narocito onih preko i izvan nacionalnih granica, jeste struktura prilika. Eldric i Valdinger (1990:114) su ponudili tro-komponentni okvir za razumevanje etnickog preduzetnistva migranta. Po njima, razvoj etnickog poslovanja treba sagledavati kroz: 1) strukture prilika; 2) karakteristike grupe; 3) strategije koje se javljaju kroz interakciju prve dve komponente kao rezultat prilagoðavanja migranta na novu sredinu. Prema ovom okviru, struktrure prilika se sastoje od trzisnih uslova i pristupa poslovnim prilikama.

Nas cilj je da ove teorijske pristupe primenimo na do sada neistrazeno podrucje srpskog transnacionalnog preduzetnistva. Primeri srpskih transnacionalnih preduzetnika iz ovog istrazivanja potvrðuju da njihovo preduzetnistvo otkriva kombinaciju traganja za trzisnim uslovima, pristupima poslovnim prilikama i traganja za patriotskim ostvarivanjem. Iako rutinske aktivnosti obavljaju u transnacionalnom drustvenom prostoru izvan nacionalnih granica, transnacionalni preduzetnici mogu izabrati da planove za buducnost i stalno nastanjenje orijentisu ka jednoj zemlji - bilo porekla ili prijema.

Transnacionalni preduzetnici uz interakciju ljudskog kapitala i specificnih znanja i vestina uspostavljaju transnacionalne mreze i imaju potencijal za prosirivanje delatnog transnacionalnog prostora. Meðutim, treba naglasiti da razvoju ne doprinose jednako svi oblici preduzetnistva. Nedavna istrazivanja pokazuju da je neophodno razlikovati "preduzetnike iz nuznosti" (necessity entrepreneurs) od "preduzetnika iz mogucnosti" (opportunity entrepreneurs) jer razlicito uticu na ekonomski razvoj (Newland & Tanaka 2010).

"Preduzetnici iz nuznosti" pokrecu mala preduzeca jer ne mogu da naðu druge prilike na trzistu rada, te malo uticu na ekonomski razvoj. Uglavnom izdrzavaju sebe i smanjuju nezaposlenost, poseduju nizi nivo socijalnog kapitala i mogucnosti za pokretanje posla. Poslovanja koja ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i pocetne troskove obicno se odvijaju u sektorima koja su prezasicena konkurencijom i imaju nizak profit. Stoga, razvijanje socijalnog kapitala postaje izuzetno vazno za opstanak. Ova vrsta samo-zaposljavanja donosi vrednost za samog preduzetnika i njegove zaposlene, ali ne utice na siri ekonomski razvoj. Mnogo verovatnije je da ce "preduzetnici iz mogucnosti" pozitivno uticati na ekonomski rast zemlje porekla buduci da oni prepoznaju i koriste prednosti novih trzisnih prilika. Narocito visoko strucni migranti, specijalizovani u trazenim i novim sektorima, mogu iskoristiti preimucstva novih trzista i stvoriti profite u zemljama iz kojih poticu.

Glavni cilj pilot istrazivanja cije rezultate analiziramo ovde je da identifikuje i opise nacine na koje se srpski migranti-povratnici odlucuju na pokretanje i bavljenje transnacionalnim preduzetnistvom. Upotrebljen je kvalitativni metod. Razlog tome je nepostojanje kvantitativnih podataka, ali i prednost narativa kao metode za istrazivanje nacina na koje pojedinci posmatraju svoje okruzenje i kroz koje se definisu aspekti njihovog identiteta i delovanja (Bartel & Garud 2009). Na osnovu polustrukturisanog upitnika, intervjuisano je 15 ispitanika, drzavljana Srbije. Intervjui su bili anonimni i trajali su u proseku 90 minuta. Ciljna grupa su bili transnacionalni migranti-povratnici koji su vlasnici preduzeca i posluju u Srbiji i saraðuju sa inostranstvom.

Socio-demografska obelezja transnacionalnih preduzetnika koji su ucestvovali u istrazivanju pokazuju da se radi o heterogenoj grupi, sto je nalaz i drugih istrazivanja u svetu (Terjesen, Elam 2009; Portes et al. 2002). Uglavnom su fakultetski obrazovani, a dva ispitanika ima zavrsenu srednju skolu. Razlicitih su struka - od graðevinske i ugostiteljske, preko medicinske do umetnickih. Najbrojniji su inzenjeri u oblasti informacionih tehnologija, ekonomije i menadzmenta. Intervjuisani transnacionalni preduzetnici uglavnom zive u Beogradu (deset preduzetnika), ali ih ima i u drugim gradovima Srbije (Novom Sadu, Kraljevu, Aranðelovcu). Dva preduzetnika zive istovremeno u Beogradu i drugom mestu u Srbiji (Uzicu i Valjevu), a ima i onih koji zive u transnacionalnom prostoru izmeðu dve ili vise zemalja (Srbija-Slovenija; Srbija-Maðarska). SAD dominira meðu zemljama iz kojih su se vratili, a tu su i ekonomski razvijene zemlje Evrope. U uzorku dominiraju muskarci - intervjuisane su samo dve zene. Najcesce su u braku sa dvoje dece. Sedam preduzetnika ima dvojno drzavljanstvo. Najstariji ispitanik je 1947, a najmlaði je 1983. godiste. Vreme odlaska i duzina boravka u inostranstvu (2 do 30 godina) preduzetnika se razlikuju, sto je znacajno uslovljeno i staroscu ispitanika. S druge strane, vecina ispitanika se u Srbiju vratila posle 2005.

Pregled teorija meðunarodnih migracija pokazuje da se u svrhu njihovog razumevanja analiza odvija na tri nivoa - makro, mezo i mikro nivou (Faist 2000). Makro nivo ukljucuje analizu politickih, ekonomskih i kulturnih struktura na nivou drzave, zemlje porekla i prijema. Mikro nivo se odnosi na utvrðivanje faktora koji uticu na individualno donosenje odluke o migriranju, pri cemu se analiziraju vrednosti, zelje i ocekivanja migranta. Mezo nivo cine socijalni i simbolicki odnosi izmeðu migranata i grupa, kao i resursi svojstveni tim odnosima. Drori i saradnici (2010) su, polazeci od Burdijeove teorije prakse, integrisali ova tri nivoa za analizu transnacionalnog preduzetnistva i transnacionalnih preduzetnika inkorporiranih u dva ili vise institucionalna konteksta, u razlicitim institucionalnim strukturama ili poljima.

Makro okvir: institucionalne strukture

U pokusaju da razumemo transnacionalno preduzetnistvo u Srbiji, posli smo od analize strukturnih mogucnosti koje postoje u transnacionalnom prostoru viðene iz perspektive ispitanih preduzetnika. Specificnost transnacionalnih preduzetnika je sto oni migriraju iz jedne u drugu zemlju, i istovremeno odrzavaju poslovne veze i sa zemljom porekla i zemljama, kao i zajednicama koje su ih prihvatile. Istovremena ukljucenost u dve ili vise drustvenih sredina im omogucava da odrze kljucne globalne odnose koji povecavaju njihovu sposobnost da kreativno i efikasno maksimiziraju bazu resursa (Drori et al. 2010:3). Drustvene strukture u kojima se odvija delovanje, odnosno, transnacionalno poslovanje, u ovom radu su posmatrane u smislu Burdijeove definicije "subjektivno definisan drustveni prostor" (Terjesen, Elam 2009: 1104).

Sa druge strane transnacionalnog prostora, u zemljama destinacije, ispitanici isticu dva makro faktora - dobri uslovi za poslovanje i/ili otezani uslovi za regulisanje pravnog statusa imigranata. Poslovnu klimu karakterise stabilnost i predvidljivost, jednostavno otvaranje firmi elektronskim putem, likvidnost, dobar nacin informisanja o zahtevima za poslovanje. Podsticaji drzave ukljucuju subvencije, poreze po odbitku (withholding taxes), cekove za izdatke, drzava obezbeðuje otkup robe i plasman na trzistu, i sl. Razvijaju se i politike koje podsticu imigraciju visokokvalifikovanih migranata i priliv znanja. Preduzetnistvo se u drustvu ceni i podstice i to vec kroz sistem skolovanja.

Vecina ispitanika istice veliku strukturnu prednost u inostranim zemljama kada uporeðuje uslove u kojima obavljaju transnacionalno poslovanje - u razvijenim zemljama Zapada i Srbiji. U Srbiji isticu nesigurno i nepredvidljivo drustvenoekonomsko okruzenje:

"Kako mozes da planiras sledecu godinu kada ne znas da li ce ti negativne kursne razlike [u Srbiji] biti 5.000 evra ili 500.000 evra? Kako mozes da planiras sledecu godinu kada ne znas da li ce ti drzava nametnuti nove troskove i da li ce biti nametnuti greskom. Pre mesec dana, neko nije znao kako da klasifikuje tarifni broj, greska se desila, klasifikovali su masti kao da je loz ulje, kao da je nafta, i akciza je placena 64 dinara po kilogramu... Ko ce nama nadoknaditi taj trosak?" (povratnik iz SAD)

"Kanada je izuzetno dosadna zemlja. Ako ce nesto da se menja, recimo PDV, to se razmatra godinama unapred. Tu nema: "E kriza je, hajde sad da menjamo PDV! Nego razmisljamo da 2017. povecamo PDV za 1% a da smanjimo nesto za 2%." Ako se i menja, menja se za malo da ti ne pravi nikakav problem, plus imas godinu, tri, pet godina upozorenja. Dakle, postoji sistem, plan, nista se ne radi stihijski. Prakticno, postoji jedna politika i plan, a ovi [politicari - prim. autorki] su samo izvrsioci koji se menjaju. Dakle, ureðen sistem". (povratnik iz Kanade)

Nesigurnost i nepredvidljivost poslovanja u Srbiji, po misljenju ispitanika, leze u pravno-regulatornom polju. Zakoni se donose ad hoc, bez razumevanja poslovanja na terenu i posledica donesenih zakona po poslovanje. Ne postoji period pripreme i informisanja o zakonskim promenama. Ispitanici ukazuju i na komplikovanu administraciju i teskoce oko dobijanja dozvola za gradnju, duge i skupe carinske procedure i nostrifikacije diplome. Nacin poslovanja cesto ukljucuje politicke veze, korupciju, monopol, rad na crno, rasprostranjeno je i falsifikovanje proizvoda, sto sve stvara nelojalnu konkurenciju. Preduzetnici govore o "zemlji duznika" u kojoj je nemoguce naplatiti uslugu, te o drzavi i velikim firmama kao najvecim generatorima nelikvidnosti.

Takoðe, smatraju da drzava nedovoljno podstice preduzetnistvo, pogotovo mala i srednja preduzeca. Meðunarodne firme, pre svega banke i osiguravajuca drustva, ne doprinose podsticanju poslovne atmosfere ostvarujuci profite u Srbiji koje ne bi mogle da ostvare u svojim zemljama. Sve navedeno direktno utice na losu poslovnu klimu i nedostatak preduzetnickog duha u Srbiji:

"Sto se tice ove industrije [u Srbiji-prim.autorki], dozvoljavaju nelojalnu konkurenciju. Ili mene svedite na nivo da mi trosak nije mnogo veci nego da radim nelojalno, ili uterajte ove sto ne rade legalno da rade legalno. E sad je to lako reci... teze ostvariti, ali nema ureðene drzave koja se sama od sebe uredila. Pazite, zakoni termodinamike kazu da je haos normalno stanje... rad da se bude van haosa trazi dodatni napor, energiju". (povratnik iz Kanade)

Analiza pokazuje da u oba dela transnacionalnog prostora postoje i mogucnosti i prepreke za bavljenje preduzetnistvom, a transnacionalni preduzetnici kroz transnacionalno poslovanje koriste mogucnosti i prevazilaze prepreke maksimizirajuci i materijalnu i nematerijalnu dobit. Koliko god da poslovanje u Srbiji ima nedostataka, ono ima i pozitivnu stranu. Srbija nudi mogucnosti, pre svega omogucava konkurentnost u kvalitetu i cenama, tj. troskovima poslovanja. U odnosu na razvijene zapadne zemlje, osnivanje firmi i samo poslovanje u Srbiji zahteva manje finansijskih sredstava. Postoji obrazovana i strucna, a jeftinija radna snaga u mnogim oblastima nego u zapadnim zemljama (npr. IT sektoru, poljoprivredi). Ispitanici isticu mogucnost poslovanja sa inostranstvom, a narocito su otvoreni putevi prema dva velika trzista - Rusiji i Kini. Ima prirodnih bogatstava pogodnih za razvoj poljoprivrede i turizma.

Razvoj transnacionalnih preduzeca nasih ispitanika uglavnom zapocinje u sigurnoj, predvidljivoj i podsticajnoj poslovnoj klimi u zemlji destinacije, a onda se oprezno, sa manje ulaganja i manje zaposlenih posao prebacuje u Srbiju.

"Od sredine 2007. imamo kancelariju u Beogradu, s tim sto smo poceli sa samo dva zaposlena jer nismo znali kako ce ici... Nismo se plasili onoga sto smo poznavali, ali uvek ima nepoznatih stvari pa se covek pita, hajde da vidim, neka proðe godinu dana sa nekim simbolicnim parama... Nisam ni ja bio siguran kako ce sve da ide. (povratnik iz Kanade)

Jos su u zacetku istrazivanja o tome kako migranti preduzetnici doprinose ekonomskom napretku svojih zemalja (Newland & Tanaka 2010:3). Ipak, ima osnova da se zakljuci da direktne investicije ovih migranata mogu pospesiti razvoj zemlje porekla unapreðujuci poslovanje, stvarajuci nova radna mesta i uvodeci inovacije; stvarajuci ekonomski, drustveni i politicki kapital preko globalnih mreza; koristeci preimucstvo drustvenog kapitala i jezickog razumevanja; pozitivno povezujuci preduzetnisvo i privredni razvoj. To potvrðuju i primeri srpskih transnacionalnih migranta, koji su prezentovani u delu rada o mikro okviru.

Transnacionalna preduzeca migrantima omogucuju koriscenje mogucnosti i prevazilazenje materijalnih i nematerijalnih prepreka u poslovanju. Poteskoce u zemlji destinacije u vezi sa legalizacijom statusa i odnosa prema imigrantima resavaju pokretanjem posla u Srbiji. Malo trziste, slabu plateznu moc i losu poslovnu klimu u Srbiji prevazilaze kroz plasiranje usluga i proizvoda na inostranom trzistu. Dvojno drzavljanstvo im olaksava kretanje i po istocnim i po zapadnim trzistima. Znanja koja imaju omogucuju im da izgrade specificne radne nise i na taj nacin umanje konkurenciju. Znanja i vrednosti koji su usvojili u zemlji destinacije pomazu im da od prepreka naprave prednosti. Konkurentnost postizu visokim kvalitetom usluga, niskim cenama, lojalnoscu, velikim inostranim trzistem i dobrim transnacionalnim poslovnim mrezama. Konkurentne cene postizu niskim troskovima pokretanja posla, poslovanja i radne snage u Srbiji. Svi intervjuisani transnacionalni preduzetnici su istakli vaznost legalnog poslovanja.

Postavlja se pitanje kako transnacionalni preduzetnici razvijaju strategije poslovanja da bi iskoristili mogucnosti i prevazisli prepreke u transnacionalom prostoru koristeci svoje ljudske resurse, zajedno sa drustvenim i profesionalnim vezama kao socijalnim kapitalom na mezo nivou. U narednom odeljku cemo ilustrovati mikro nivo ispitanih srpskih transnacionalnih preduzetnika.

Mikro okvir: obelezja preduzetnika i ljudski kapital

Razlicita iskustva u raznim fazama zivotnog ciklusa kreirala su i razlicite habituse transnacionalnih preduzetnika i njihov ljudski kapital, sto je umnogome povezano sa odlukom o povratku i osnivanju preduzeca. Dublja analiza otkriva da nacionalni identitet izrazen u privatnoj i porodiènoj sferi zivota ne podrazumeva neintegrisanost u poslovnoj i javnoj sferi, odnosno, na trzistima rada zemalja prijema. Uprkos tome sto je vecina ispitanika u privatnoj sferi zadrzala naglaseni patriotizam, u poslovnoj sferi su uspeli da razviju transnacionalni identitet, integrisuci se u naèine i standarde poslovanja zemalja prijema. Mozemo reci da su, prema distinkciji koju nudi Levitt (2001), razvili "sustinski transnacionalizam" u poslovnoj sferi, odnosno "prosireni transnacionalizam" u privatnoj sferi zivota, koji podrazumeva povremene transnacionalne prakse.

Kulturni kapital koji su transnacionalni preduzetnici upotpunili poslujuci u zemaljama destinacije jesu vrednosti koje ukljuèuju preduzetnièki duh i proaktivnost: vrednovanje rada, sistematiènost, legalizam, znaèaj kvaliteta, lojalnost prema klijentima, vaznost dugoroènog ulaganja i planiranja, bez oèekivanja brze zarade. Kulturni kapital koji su preduzetnici formirali u Srbiji jos pre odlaska u inostranstvo jesu porodiène vrednosti i znaèaj drustvenog zivota i slobodnog vremena. Ovaj kapital je usko povezan sa socijalnim kapitalom, koji omogucuje kvalitetan porodièni i drustveni zivot i odrastanje dece u porodiènom okruzenju, kao i provoðenje slobodnog vremena uz bliske prijatelje. Iz takvih porodiènih i prijateljskih mreza regrutuje se i radna snaga u koju imaju poverenje, sto ukazuje na neraskidiv odnos kulturnog i drustvenog kapitala, odnosno, mikro i mezo nivoa. Treba naglasiti znaèaj socijalnog kapitala koji proizlazi iz profesionalnih mreza. On obezbeðuje kredibilitet, legitimitet i dobar imidz koji predstavlja simbolièki kapital, a simbolièki kapital zajedno sa socijalnim kapitalom obezbeðuje poslove u inostranstvu. Ovu vrstu kapitala predstavljaju i informacije vazne za poslovanje i zivot u transnacionalnom prostoru, kao i emocionalna podrska vazna za prilagoðavanje u razlièitim sredinama. Ekonomski kapital transnacionalnih preduzetnika uglavnom se sastoji od usteðevine steèene u inostranstvu. Retko su koristili kredite za pokretanje poslovanja (samo jedan preduzetnik je podigao kredit u inostranstvu). Drustvene mreze - prijatelji, roðaci, porodica, tzv. investitori anðeli (angel investors) su takoðe doprineli ekonomskom kapitalu transnacionalnih preduzetnika.

Prema mogucnostima za prosirivanje svojih poslovnih aktivnosti, kao i uticaju koji mogu imati na ekonomski razvitak zemlje, istrazivanjem su uglavnom obuhvaceni "preduzetnici iz mogucnosti". Meðutim, njihova specifiènost se ogleda u tome sto kroz razlièite faze migracionog ciklusa prelaze iz poslovanja iz nuznosti u poslovanje iz mogucnosti i obrnuto. Neki preduzetnici su otisli i pokrenuli "preduzece iz nuznosti" u inostranstvu, da bi se nakon sticanja materijalnog i socijalnog kapitala u zemlji prijema vratili u Srbiju i razvili "preduzece iz mogucnosti". Drugi su pomocu "preduzeca iz mogucnosti" u zemlji destinacije, prosirili ili otvorili nove poslovne mogucnosti i u Srbiji, ali i u drugim zemljama u regionu. Takoðe, neki su usled nemogucnosti da naðu zaposlenje u skladu sa svojim visoko-struènim kvalifikacijama, preneli iskustva i osnovali "preduzeca iz mogucnosti".

"?a sam shvatio da drugacije ne mogu da doðem ovde. Svi koji su dosli bez pripreme terena... nisu nasli posao, osim nekih ministara. To je moje iskustvo... jedini nacin je da vi donesete posao ovde." (povratnik iz Velike Britanije)

"Uspostavljam nesto novo u Srbiji najvise zato sto zelim da svoja iskustva stecena radeci sa ljudima iz inostranstva prenesem narastajima u Srbiji kako i na koji nacin da rade, da nauce, da pregledaju, da prepisu nesto iz toga." (transnacionalni migrant u Srbiji i Sloveniji)

Prikazacemo neke od najindikativnijih slucajeva transnacionalnih preduzetnika i njihovog delovanja. Kao i u svim studijama slucaja, nalazi se ne mogu uopstavati i primeniti na celokupnu grupaciju. Osim toga, treba imati u vidu da je izbor ispitanika u ovakvim istrazivanjima nedovoljno objektivan jer uglavnom ne obuhvata one koji nisu uspeli da odrze transnacionalno poslovanje. Meðu nasim ispitanicima, bio je jedan koji je odustao od bavljenja preduzetnistvom zarad, kako je naveo, manje rizicne pozicije menadzera u meðunarodnoj finansijskoj firmi u Srbiji.

Studija slucaja 1

Inzenjer elektrotehnike, roðen 1970, diplomirao 1997. u Beogradu. Zivi u Beogradu sa porodicom, suprugom i dvoje dece. U Velikoj Britaniji je boravio izmeðu 2000. i 2010. godine i ima dvojno drzavljanstvo - Srbije i Velike Britanije. Zajedno sa suprugom i prijateljem Srbinom koji zivi u Velikoj Britaniji, poseduje firmu za pruzanje usluga u okviru informacionih tehnologija i programiranje u razlicitim industrijskim granama.

Pre nego sto je emigrirao iz Srbije 2000. godine, radio je u privatnoj porodicnoj firmi koja je saraðivala sa inostranim firmama na razvoju sistema komunikacija. Nakon bombardovanja Srbije 1999. godine, projekat je ugasen. U Velikoj Britaniji je radio u nekoliko firmi koje su znacajno opredelile njegovo danasnje preduzetnicko angazovanje.

Razlozi odlaska u inostranstvo odnose se na nezadovoljstvo tadasnjim politickim i poslovnim ambijentom u Srbiji, ali i zelju za daljim profesionalnim usavrsavanjem, uz izrazenu zelju za povratkom u Srbiju:

"Ocekivao sam da ce 2000. godine doci do izbora, ocekivao sam da ce Milosevic da izgubi te izbore, i ocekivao sam da ce biti nekih demonstracija. Poceo sam da se pripremam da, posto sam ocekivao kad doðe do toga, ... i ja sam rekao dobro, spremicu se, posto od ovog projekta [porodicna firma-prim. autorki] nema nista, ovde ce se ocigledno desiti nesto a ja ne znam da plivam u mutnoj vodi, idem negde... da naucim engleski jezik bolje, da naucim kako se radi, kako se u nekoj drugoj zemlji posluje, da se poslovno usavrsim... Tamo su se deca rodila i onda smo odlucili da se vratimo ovde iz razloga sto sam hteo da mi deca znaju ko su i sta su."

Ideja o osnivanju firme, pokretanju i voðenju posla u Srbiji razvijala se paralelno sa donosenjem odluke o vracanju u Srbiju:

"Vodio sam se davnom idejom da preslikam nacin poslovanja velikih racunovodstvenih i advokatskih firmi - da postoje partneri koji donose i vode poslove i da postoji deo, unutrasnja struktura firme koja izvrsava poslove. Smatram da ce na taj nacin firma jednostavno moci da dolazi do poslova, potrebno je vise ljudi da vuce da bi se firma razvijala".

Firma trenutno zaposljava osam inzenjera oba pola kojima je to uglavnom prvo zaposlenje posle diplomiranja. Kako navodi njen vlasnik, firma u pocetku nije zaraðivala i u nekoliko navrata je lose stajala, ali sada se posao razvija. U Veliku Britaniju putuje jednom mesecno radi posla. Trenutno firma posluje samo sa inostranim klijentima, a nadaju se da ce u Srbiji zaziveti projekti na kojima rade od osnivanja. Smatra da buducnost poslovanja u Srbiji i njenog uspeha na svetskom trzistu lezi u usmerenju na razvoj specificnih proizvoda i resavanje uskoprofilisanih problema u visokim tehnologijama.

Studija slucaja 2

Diplomirani ekonomista, roðen 1982, diplomirao 2004. u Beogradu. Zivi u Beogradu sa porodicom, suprugom i detetom. Srednju skolu je zavrsio u SAD-u, kao i magistarske studije iz oblasti finansija. Zajedno sa ocem vodi porodicnu firmu - zastupnistvo stranih robnih marki u oblasti hemijske industrije u sest zemalja u regionu Zapadnog Balkana.

Poslovanje u firmi znacajno je uticao na oblikovanje iskustava u ranoj mladosti:

"Nasa porodicna firma postoji od 1996, i od tada sam ukljucen u nju. Nema porodicnog rucka, ni slave, ni okupljanja za roðendan da se ne povede razgovor o firmi. Da li ja sad u ovim godinama ili tada moj otac, sa bilo kojim prijateljem ili clanom familije, uvek je firma bila tu".

Razlog povratka iz inostranstva nije pocetak rada u porodicnoj firmi, vec ponuda za zaposlenje u visokoj drzavnoj instituciji, u kojoj je mogao da primeni znanja stecena na magistarskim studijama:

"Dobijam u oktobru 2007. godine poziv od mog bivseg profesora, sa kojim sam ostao u jako dobrom kontaktu, da se vratim u Srbiju i da se prikljucim njegovom timu koji je radio na razvoju finansijskih trzista... Krajem novembra se vracamo u Srbiju. Jedini cilj u tom trenutku, bio je izazov da radim na razvoju finansijskog trzista jer sam upravo zavrsio studije iz te oblasti i znam koliko je to ovde bilo u losem stanju".

Meðutim, sa promenom politicke klime, menja se i njegovo poslovno usmerenje:

"2009. godine odlucujem se da napustim [sluzbu u visokoj drzavnoj institucijiprim. autorki] jer tu nisam imao perspektivu, nisam bio politicki orijentisan. Sve ono sto smo mi zeleli da uradimo, ako je nesto bilo krucijalno i mnogo vece, bilo je sputavano... ja sam hteo nove izazove".

U istom periodu i oceva porodicna firma znacajno povecava obim posla, i odlucuje da pomogne ocu u poslovanju, sto se, kako navodi, ispostavilo kao dobra odluka. Takoðe, paralelno sa preduzetnickim poslom, angazovan je i na privatnom ekonomskom fakultetu, kao i u finansijskim institucijama, sa ciljem da utice na poboljsanje funkcionisanja finansijskih trzista u Srbiji. Smatra da je za napredak poslovanja u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana potrebno znacajno unaprediti poslovni ambijent.

"Ono sto se kod nas razlikuje od ureðenih trzista jeste sto nas sistem nije standardizovan, sto meni jako smeta. Ja volim standardizovane stvari jer tako mozes lakse da uocis gresku, a onda mozes lakse da ispravis, radis na tome da se ona nikad vise ne pojavi, tj. da promenis standard. Kod nas ne postoje standardi i nas poslovni ambijent u regionu je na razocaravajucem nivou".

Studija slucaja 3

Masinski tehnicar po osnovnom obrazovanju, roðen 1972. U rodni grad u Srbiji vraca se 2006., gde zivi sa porodicom, suprugom i detetom. 1991. godine je emigrirao u Italiju:

"Hteo sam da studiram, ali nije bilo sredstava... posle vojske, neko tesko vreme, nisam bio zainteresovan za kriminal... otisao sam vani ne poznajuci nikoga, imao sam motor MZ-ejac koji sam prodao za 1200 maraka u to vreme, stavio u dzep, i sa nekim soferom seo u kamion i krenuo put Italije".

U pocetku je obavljao razne fizicke poslove i paralelno se skolovao i postao simultani prevodilac italijanskog jezika. Osnovao je privatnu firmu koja se bavila graðevinskim radovima i ureðenjem enterijera i vremenom postao vrlo uspesan u tom poslu. U Srbiji 1996. osniva graðevinsku firmu koja je izvodila graðevinske poslove u Italiji angazujuci nase radnike. Svi poslovi su registrovani u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a takav nacin poslovanja nas ispitanik ocenjuje kao pionirski:

"Pomogla mi je zena iz tog resora ministarstva, nista mi nije trazila, da se ubrzaju te dozvole jer je sve veoma sporo islo, izvestaji o reciprocitetu, sa ambasadama... dok smo ustalili neki proces i napravili neki reper, parametar... jer je to postojalo teoretski u nekom zakonu, ali prakticno do tada ti investicioni radovi nisu izvoðeni u Italiji. Razlikovalo se jako mnogo u odnosu na Nemacku, Rusiju i druge zemlje".

Takva vrsta poslovanja se pokazala veoma uspesnom. Mnogima je pomogao da dobiju radnu dozvolu:

"Preko 150 nasih ljudi odveo sam u Italiju, sto iz Republike Srpske, Srbije, iz svih bivsih republika bivse Jugoslavije ... Mnogima sam pomogao da naprave papire, nikad nisam u zivotu nikome dinar jedan uzeo za to, kako to obicno biva... dugo smo radili i uspesno poslovali, i smatram da sam ogromne prilive i benefite doneo ovom drustvu. Uslo je jako mnogo zivih para. Nismo izvezli sljivu za ulje, nego smo izvezli uslugu i uvezli novac... Mogli smo da pogodimo posao jer je moja italijanska firma sa sedistem u Italiji pogaðala poslove, ipak firma iz Srbije ne moze na tenderu da dobije direktan posao, a moja italijanska je mogla jer smo imali strasne reference".

Neocekivane promene administrativnih propisa u Srbiji koje su se odnosile na nacin obracunavanja licnog dohotka, uticale su na nagli skok troskova angazovanja radne snage. To se odrazilo na gubitak konkurentnosti na italijanskom graðevinskom trzistu i posao je naglo prekinut 2006. Ipak, zelja za povratkom u Srbiju je bila uvek prisutna:

"...stalno mene jede taj crv, ja bih da se vratim, da zivim u Srbiji, da disem svoj vazduh, da govorim svoj jezik, da se druzim sa mojim drugarima iz peska, da se nase zene druze, da se nasa deca igraju..."

Vraca se u Srbiju 2006. Ulaze znacajna materijalna sredstva u razvoj i proizvodnju originalnog proizvoda za koji je otkupio licencu od italijanske firme. Zajedno sa njim, u Srbiju se doselio i Italijan, jedan od bivsih vlasnika firme cija je prava otkupio, i nastavio da ulaze sredstva u razvoj tehnologije. Firma zaposljava 22 radnika. Po potrebi, angazuje i dodatnih dvadesetak spoljnih saradnika i zanatlija.

Smatra da za privredni razvoj - funkcionisanje privrednog lanca drzava mora da podstice i ulaze u strucni kadar i razmenu iskustava iz razlicitih strucnih oblasti:

"[Da sam vlast - prim. autorki] formirao bih jedno strukovno telo koje bi imalo u sebi resore rasclanjene po granama. U svaku bi bio ukljucen profesor iz te struke, najuspesniji privrednik u toj grani u zemlji, i bankar".

Mezo okvir: drustvene mreze i putevi ka preduzetnistvu

U ovom delu rada predstavicemo kako transnacionalni preduzetnici koriste prethodno opisan ljudski kapital da razviju transnacionalno preduzetnistvo i strategije - koristeci mogucnosti i prevazilazeci prepreke u transnacionalnom prostoru. Ovo istrazivanje je identifikovalo tri razlicita nacina - puta ka preduzetnistvu:

Prvi put su presli preduzetnici koji su roðeni u inostranstvu ili su otisli iz Srbije tokom obrazovnog procesa. Neki su razvijali preduzetnicki duh za vreme svog skolovanja, a neki su probali da posluju i tokom studija.

"Ukljucio sam se u ovaj posao dok sam bio student, sa moja dva partnera sam poceo firmu sporta radi, bez ozbiljnih razmatranja. I tako smo mi igrali ovu biznis igru tri godine dok sam studirao, i naravno da nista nije nastalo iz toga." (povratnik iz Kanade)

Ovakve mreze sa fakultetskim kolegama mogu da se prosire u poslovne mreze i omoguce uspesne transnacionalne poslovne operacije.

Ovi preduzetnici takoðe mogu imati roðake koji, sa svoje strane, znaju biti znacajan faktor prilikom donosenja odluke o migriranju ili olaksavanja prilagoðavanja novoj sredini.

"Otisao sam [iz Srbije-prim.autorki] u okviru programa razmene u srednjoj skoli, u cetvrtoj godini. Imam roðaka u Americi, on me je ohrabrio da se prijavim. Posle koledza, probao sam da se upisem na fakultet... Tada sam se uplasio jer je skolarina bila izuzetno visoka, ali je moj roðak garantovao za mene." (povratnik iz SAD)

Kontakti sa roðacima mogu pomoci i za uspesno pokretanje posla na razlièitim kontinentima.

"Moj roðak iz Australije je struènjak za web-optimizaciju i on je postepeno poèeo da nalazi klijente van kompanije. Imao je na umu da otkaz i pokrene svoju firmu regrutujuci jeftinu radnu snagu ovde. Ja sam se vratio iz Amerike, govorim engleski, mogu da komuniciram sa klijentima, pa smo preuzeli taj posao i zapoèeli ga ovde. Njegov otac je brat moje majke. Nekoliko nas se okupilo, njegovi drugovi, ja i moje komsije iz Inðije. I poèeli smo da radimo od kuce." (povratnik iz SAD)

Drugi put su presli oni koji su studirali i radili u Srbiji (dva ispitanika su imala svoje firme), ali su odluèili da emigriraju zbog teske politièke i ekonomske situacije pa su se usavrsavali dok su èekali da se stanje u Srbiji popravi. Neki od ispitanika su upotrebili profesionalne mreze da odu u inostranstvo, da se upisu na post-diplomske studije ili da naðu posao. Neki su zapoèeli posao u inostranstvu, posredstvom profesionalnih mreza sa strancima ili sunarodnicima. U tri sluèaja je braèni par pokrenuo poslovanje uz pomoc profesionalnih mreza.

"Trazili smo poslovne kontakte. Imali smo opstu ideju da bismo zeleli da uðemo u neki monopolski posao gde bismo se bavili odreðenim proizvodom, trgovinom ili uslugama, bili vezani nekim ugovorom i probali da dobijemo sto je moguce vise prava o zastupanju ili neki monopol da bi imali najmanju mogucu konkurenciju." (braèni par povratnika iz SAD)

Profesionalne mreze u inostranstvu se takoðe koriste za oglasavanje, stvaranje imidza, zadobijanja poverenja i potpisivanja stranih ugovora.

Treci put su imali oni koji su Srbiju napustili zbog siromastva i presli trnovit put do uspesnog preduzetnistva u Srbiji i inostranstvu. Imali smo dva takva ispitanika: jedan je proizvoðaè lakih vazduhoplova priznatog kvaliteta u svetu, a drugi je vlasnik firmi za proizvodnju hrane i solarne energije.

"Ne, nisam imao dovoljno novca. Hteo sam da studiram, ali potièem iz veoma siromasne porodice. Nisu mogli da me skoluju i morao sam da napustim skolu i potrazim posao. Radim od svoje 16. godine. Kad sam odsluzio vojsku, otisao sam za Italiju, za Evropu i radio sam i u Nemaèkoj i jos nekim zemljama. Poèeo sam kao vozaè kamiona i stigao do mesta sudskog tumaèa u Italiji." (povratnik iz Italije)

"Desilo se to da sam rano shvatio da nisam sposoban da resim stambeno pitanje, niti na bilo koji naèin da dobijem drustveni stan. Prema tome, da bih organizovao zivot, morao sam da zaradim prilièno novca i da naðem okruzenje gde mogu da se uspostavim. Vidite, u zivotu nikad nisam imao nikog ko bi mi pomogao i bio odskocna daska da pocnem posao." (transnacionalni migrant u Srbiji i Sloveniji)

Za razliku od ostalih ispitanika koji imaju visoko obrazovanje, ova dva preduzetnika su zavrsila srednju skolu. Mukotrpno su se borili za uspeh, radeci razne poslove u mnogim zemljama. Na taj nacin su razvili siroke profesionalne mreze i mreze prijatelja u razlicitim sektorima koje im pomazu da posluju u raznim oblastima i da prevazilaze prepreke u poslovanju.

"To su prijateljstva nastala kroz graðevinske poslove, putem kontakata sa prijateljima i ljudima sa kojima saraðujem u Srbiji. Inace, sve sto sam naucio je bilo nekako usput. Srbiju sam prepoznao kao zemlju koja daje najvise manevarskog prostora za ad hoc planiranje, za potencijalnu dobit kroz proizvodnju hrane jer je Srbija neiskoriscena, prostrana a neiskoriscena". (transnacionalni migrant u Srbiji i Sloveniji)

Za uspesno preduzetnistvo na oba kraja transnacionalnog prostora, novi poduhvat mora da odgovori na dvojni izazov globalnog i lokalnog sticanja legitimnosti, osiguravanja sredstava i trazenja mogucnosti u vise od jednog kulturnog, drustvenog i ekonomskog konteksta (Wakkee, et al 2010). Buduci da razlicite strukture mreza daju razlicite mogucnosti u datoj sredini, kao i razlicite orijentacije i strategije (Cassarino 2004:767), njihov znacaj i karakteristike treba da budu dalje istrazivane. U gore pomenutim primerima, putevi ka preduzetnistvu su identifikovani kroz nekoliko vrsta mreza:

* Mreze inovacija. Iako preduzetnici poseduju razlicita i specificna znanja, neophodna je ukljucenost u sirok spektar drustvenih mreza sa kolegama, prijateljima i drugim licima relevantim za razmenu iskustava u cilju uspostavljanja i unapreðenja poslovanja. Smatra se da je transnacionalnim preduzetnicima socijalni kapital od kljucne vaznosti jer se njegovim aktiviranjem nadoknaðuje nedovoljna inkorporiranost u novom poslovnom ambijentu (Portes et al 2002). Na taj nacin drustvene mreze mogu da pomognu trasnacionalnim preduzetnicima da razviju nove proizvode i resurse za izlazak na meðunarodno trziste.

"Nas avion je priznat kao tip, prvi je nas u svetu. On je registrovan u civilnim registrima sirom EU, clanicama EASA-e. I to je brend. Srpski avion u Evropi. Mi smo to uradili sa 6 puta manje para - mojim angazovanjem, iskustvom, upornoscu, poznanstvima... profesori, fakulteti, direktorati, inspektori, radnici, mehanicari, danonocno radeci... a i zahvaljujuci vec preuzetom znanju i knowhow tehnologijom i prozvodom koji je vec dokazan da leti i u inostranstvu. Uzeli smo nesto sto vec funkcionise, sve uocene nedostatke poboljsali i napravili nov avion koji je apsolutno made in Srbija." (povratnik iz Italije)

* Mreze klijenata. Mrezama klijenata i saradnika u transnacionalnom prostoru i kroz transnacionalno poslovanje neki nasi ispitanici prevazilaze prepreke na koje nailaze zbog nepovezanosti ili nedostatka veza sa strukturama vlasti neophodnim za uspesno poslovanje u Srbiji.

"Ni dan-danas nema uspesnog privrednika a da nije povezan sa vlastima, kako iz vremena Milosevica, tako nazalost i danas, sa danasnjim vlastima koje se cesto smenjuju ali uglavnom kruze... Imam veliku podrsku svojih principala. Sa svima odrzavam svakodnevni kontakt, bas kao i sa klijentima u regionu. Tehnicku saradnju odrzavamo na veoma visokom nivou, sto konkurencija ne moze da ostvari" (povratnik iz Maðarske).

* Mreze nastale iz profesionalnih kontakta. Nasi ispitanici formiraju drustvene mreze kroz povezivanje sa profesionalnim udruzenjima, uglavnom iz inostranstva, ali i kroz neformalne profesionalne veze sa ranijim i sadasnjim kolegama sa posla ili studija. Ove mreze im pomazu da dosegnu i kontrolisu resurse u razlicitim zemljama - koristeci ih za pokretanje poslovanja, oglasavanje, kreiranje imidza, ostvarivanje kredibiliteta i dobijanja poslova u inostranstvu.

"I dalje se trudim da odrzim odnose sa Velikom Britanijom i sa poznanicima tamo. To je neka vrsta osiguranja. Posto u Srbiji nismo dobili ni jedan posao... Da bismo dobili [posao - prim. autorki] u Srbiji mi ga moramo dobiti iz inostranstva... To je u stvari odrzavanje poslovne mreze" (povratnik iz Velike Britanije).

* Mreze za regrutovanje radne snage. Mreze nasih ispitanika u Srbiji su uglavnom privatne i koriste se prvenstveno za pronalazenje pouzdane i kvalitetne radne snage.

"Vratio sam se outsourcing-u, krenuo to da razvijam i uspostavio kontakte... preko prijatelja sam dobio preporuke za neke programere... od jedne preporuke je dosla druga, i sakupio sam grupicu izuzetno dobrih inzenjera" (povratnik iz SAD).

Izvesno je da intervjuisani transnacionalni preduzetnici kroz navedene strategije u odnosu na vecinu lokalnih preduzetnika ostvaruju kompetitivnu prednost u poslovanju, nudeci specificne usluge i proizvode, obezbeðujuci vrhunski kvalitet, razvijajuci profesionalnu mrezu i poslujuci na velikim inostranim trzistima. Meðutim, treba naglasiti da su uspeli da ostvare dvostruku dobit: da posluju u standardizovanom poslovnom ambijentu, a i da su zadovoljni kvalitetom privatne sfere zivota.

"Posao kojim se bavim sada i nacin na koji se bavim, prvo sto meni savrseno odgovara; drugo, sve moje kolege na zapadu mi strasno zavide jer smo svi bili u istim vodama. E sad, odjednom sam se ja izdvojio, vise nisam prisutan licno tamo, zivim i radim od kuce, ... i u velikoj meri mi kolege na Zapadu zavide sto sam uspeo da se vratim kuci, sto zivim sa porodicom a veliki broj njih tamo je odvojen od porodice. Hajde zapadnjaci, da kazem Amerikanci su navikli mozda manje-vise na zivot odvojen od porodice, ali Indijci, Arapi imaju razvijeniji porodicni zivot, emotivnije to sve dozivljavaju i oni mi zavide. (povratnik iz SAD)

Zakljucak

Transnacionalno preduzetnistvo u Srbiji je do sada malo proucavano, kao i mogucnosti povezivanja migracija i razvoja. Nase pilot istrazivanje obelezja transnacionalnog preduzetnistva u Srbiji migranata-povratnika pokazalo je da se radi o fenomenu koji moze biti znacajan resurs u razvoju privrede zemlje. Transnacionalni preduzetnici koji su ucestvovali u ovom istrazivanju potvrðuju tezu da ova preduzetnicka i ujedno i migrantska grupa svojim socijalnim i ljudskim kapitalom moze da poveze zemlje porekla i destinacije u transnacionalni prostor i da koriscenjem mogucnosti iz jednog dela transnacionalnog prostora prevazilazi prepreke u drugom delu transnacionalnog prostora. Njihovo migraciono iskustvo stvarano kroz specifican habitus, odnosno pogled na svet, uz koriscenje resursa - kulturnog, socijalnog, ekonomskog i simbolickog kapitala, utice na snalazenje u, kako navode, nedovoljno ureðenim uslovima poslovanja i razvijanje usluga i proizvoda konkurentnih na trzistu. U najvecoj meri kroz prijateljske i kolegijalne mreze u Srbiji nalaze kvalitetnu i pouzdanu radnu snagu, a kroz slicne mreze u inostranstvu razvijaju poslovanje, oglasavaju se, kreiraju imidz i obezbeðuju poslove. Osim sto obezbeðuju vlastiti poslovni dobitak, gotovo bez podrske svoje maticne drzave, oni cine znacajan resurs za razvoj privrede Srbije. Takoðe, unosenjem preduzetnickog duha i vrednosti legalizma i meritokratije doprinose stvaranju dobre poslovne klime. Nasi ispitanici uspevaju da pomire vrednosti razlicitih kultura i izgrade poslovanje po standardima razvijenih zapadnih privreda, zadrzavajuci porodicni i drustveni zivot u skladu sa normama i vrednostima stecenim u Srbiji. Istrazivanjem su uglavnom obuhvaceni transnacionalni "preduzetnici iz mogucnosti", koji poseduju znacajan potencijal za prosirivanje poslovanja u okviru transnacionalnog prostora, cime mogu da doprinesu razvitku zemlje, kroz direktna ekonomska ulaganja, ali i indirektno, jer su u mogucnosti da na razlicite nacine stimulisu transformisanje organizacije javnog i privatnog sektora.

Mreze su za transnacionalno preduzetnistvo vazan izvor socijalnog kapitala, ali efekti ovih mreza nisu podjednaki. Mreze koje se formiraju na osnovu porodicnih ili rodbinskih odnosa se manifestuju kao jake veze, ali ove jake veze mogu biti od manje koristi i vrednosti nego razgranate mreze mnogostrukih slabih veza formiranih oko poslovnih odnosa. Stoga bi od velikog znacaja bilo dalje istrazivanje struktura i funkcionisanja socijalnog kapitala migranata-preduzetnika u Srbiji na mezo nivou. Takoðe, treba detaljnije sagledati kako migranti uspostavljaju preduzetnistvo u tranzicionim ekonomijama i to primenjujuci mehanizme i strategije naucene u razvijenim zemljema prijema. Ovo se narocito odnosi na transnacionalne preduzetnike u Srbiji, jer su do sada njihova poslovanja sagledavana uglavnom kroz obim i vrednost doznaka. Poslednja istrazivanja (Newland & Tanaka, 2010) pokazuju da u poreðenju sa doznakama koje migranti salju, investicije migranata preduzetnika u zemljama porekla pruzaju bolju kontrolu nad ulozenim sredstvima. Na osnovu svojih veza u/sa domovinom, migranti preduzetnici mogu biti spremniji od drugih investitora da preuzmu rizik i pokrenu poslovanje u visoko-riziènim ili novo-nastalim trzistima. Osim toga, na osnovu poznavanja lokalnih politièkih, ekonomskih i kulturnih prilika, migranti preduzetnici mogu prednjaèiti u odnosu na ostale investitore ili poslodavce u zemlji porekla.

Footnote

4 Istrazivanje je sprovedeno u okviru Regionalnog programa podrske istrazivanjima u oblasti drustvenih istrazivanja na Zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podrsku Svajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Misljenja izneta u ovom izvestaju su stavovi autora i ne predstavljaju nuzno misljenja SDC niti Univerziteta u Friburgu.

References

Literatura

Aldrich, Howard E. and Roger Waldinger. 1990. Ethnicity and Entrepreneurship. Annual Review of Sociology, Vol. 16: 111-135.

Bartel, Caroline A. and Raghu Garud. 2009. The Role of Narratives in Sustaining Organizational Innovation. Organization Science, Vol. 20, No.1: 107-117.

Basch, Linda, Nina Glick Schiller and Cristina Szanton Blanc. 1994. Nations Unbound: Transnational Projects, Postcolonial Predicaments and Deterritorialized Nation-States. London: Routledge.

Bourdieu, Pierre. 1993. Sociology in Question. London: Sage.

Cassarino, Jean-Pierre. 2004. Theorising Return Migration: The Conceptual Approach to Return Migrants Revisited. International Journal on Multicultural Societies, Vol. 6, No. 2: 253-279.

Drori, Israel, Benson Honig and Ari Ginsberg. 2010. Research Transnational Entrepreneurship: An Approach Based on the Theory of Practice, in: B. Honig, I. Drori and B. Carmichael (Eds.) Transnational and Immigrant Entrepreneurship in a Globalized World. Toronto and London: University of Toronto Press, pp. 3-30.

Faist, Thomas. 2000. The Volume and Dynamics of International Migration and Transnational Social Spaces. Oxford: Clarendon Press.

Granovetter, Mark. 1973. The Strength of Weak Ties. American Journal of Sociology, Vol. 78, No. 6: 1360-1380.

Granovetter, Mark. 1985. Economic Action and Social Structure: The Problem of Embeddedness. American Journal of Sociology, Vol. 91, No. 3: 481-510.

Landolt, Patricia. 2001. Salvadoran Economic Transnationalism: Embedded Strategies for Household Maintenance, Immigrant Incorporation and Entrepreneurial Expansion. Global Networks, Vol. 1, No. 3: 217-241.

Levitt, Peggy. 2001. Transnational Migration: Taking Stock and Future Directions. Global Networks, Vol. 1, No. 3: 195-216.

Light, Ivan and Steven J. Gold. 2000. Ethnic Economies. San Diego: Academic Press.

Newland, Kathleen and Hiroyuki Tanaka. 2010. Mobilizing Diaspora Entrepreneurship for Development. Washington, DC: Migration Policy Institute.

Portes, Alejandro, Luis E. Guarnizo, William Haller. 2002. Transnational Entrepreneurs: An Alternative Form of Immigrant Economic Adaptation. American Sociological Review, Vol. 67, No. 2: 278-298.

Portes, Alejandro. 1995. Economic Sociology and the Sociology of Immigration: A Conceptual Overview, in: A. Portes (Ed.) The Economic Sociology of Immigration: Essays on Networks, Ethnicity and Entrepreneurship. New York: Russel Sage Foundation, pp. 1-41.

Portes, Alejandro. 2001. Introduction: the Debates and Significance of Immigrant Transnationalism. Global Networks, Vol. 1, No. 3: 181-193.

Terjesen, Siri and Amanda Elam. 2009. Transnational Entrepreneurs' Venture Internationalization Strategies: A Practice Theory Approach, in: Entrepreneurship Theory and Practice. Baylor University. September 2009, pp. 1093-1120.

Vertovec, Steven. 2009. Transnationalism. London and New York: Routledge.

Wakkee, Ingrid, Peter Groenewegen, and Paula Danskin Englis. 2010. Building Effective Networks: Network Strategy and Emerging Virtual Organizations. in: B. Honig, I. Drori and B. Carmichael (Eds.) Transnational and Immigrant Entrepreneurship in a Globalized World. Toronto and London: University of Toronto Press, pp. 75-99.

Zhou, Min. 2007. Revisiting Ethnic Entrepreneurship: Convergencies, Controversies, and Conceptual Advancements, in: A. Portes and J. DeWind (Eds.) Rethinking Migration: New Theoretical and Empirical Perspectives. New York: Berghahn Books, pp. 219-253.