Камерни Аспект Изражајних Средстава Клавира у Сонатама за Виолину и Клавир В. А. Моцарта

Abstract

У специфичном оригиналном свету музике генијалног аустријског класичног композитора Волфганфа Амадеуса Моцарта ( Wolfgng Amadeus Mozart), посебно место заузимају дела за камерне ансамбле. Значајан део тих дела чине сонате за виолину и клавир. Упркос својој популарности међу савременим извођачима, a посебно међу педагозима, oнe су ретко поље интересовања истраживача и не постоји велики број студија о њима. У монографијама посвећеним укупном Моцартовом стваралаштву увек се нађе поглавље или неколико страница о сонатама за виолину и клавир, али изузетно се ретко појављују као предмет посебног проучавања. Разлог сигурно није тај што су Моцартове сонате јасне за разумевање. Напротив, у вези са њима појављују се бројна важна питања и проблеми које ћу у овом раду покушати да разјасним. Неки од ових проблема су проблем приступа самом жанру, који се доста разликује од данашњег. Пре свега мислим на третман клавирске деонице у сонатама за виолину и клавир, која је у Моцартово доба била доминантна у односу на виолинску деоницу. Данас је та улога углавном равноправна или чак виолина често преузима доминантну улогу у интерпретацији појединих извођача, с обзиром на то да су ове сонате постале саставни део литературе за виолину. На тај начин, на жалост, улога клавира у оваквим извођењима бива постављена у други план. С тим у вези јавља се и проблем пијанистичке технике и интерпретације, која је условљена самом фактуром дела, специфичностима инструмената и музичког мишљења одређене епохе.

У XVIII веку и у првој половини XIX века у целој Европи биле су веома распрострањене сонате за клавир са пратњом мелодијских инструмената ( виолине, флауте, виолончела, као и других гудачких и дувачких инструмената ). Жанр се формирао у Француској - Жозеф Касанеа де Мондовил ( Jozef Kassanea de Mondoville ) је први написао 6 соната за чембало уз пратњу виолине. Након њега је Жан - Филип Рамо ( Jean Philipe Ramoau ) писао Триокомаде, преузимајући жанр музике са пратњом, коју је писао и Луј Купрен ( Louis Couperin ). Жанр сонате са пратњом су од Француза преузели Немци. Имена попут Јохана Шоберта ( Johann Schobert ), Хермана Фридриха Раупаха ( Hermann Friedrich Raupah ), Николаса Јозефа Хилмандла ( Nikolaus Joseph Hűllmandel ), а нарочито Јохана Кристијана Баха ( Johann Christian Bach) имала су значајан утицај на младог Моцарта када је овај жанр у питању.

Abstract (AI English translation)

Information popover about translation disclaimer

In the specific original world of music of the brilliant Austrian classical composer Wolfgang Amadeus Mozart ( Wolfgng Amadeus Mozart), a special place is occupied by works for chamber ensembles. A significant part of those works are sonatas for violin and piano. Despite their popularity among contemporary performers, and especially among pedagogues, they are a rare field of interest for researchers and there are not many studies on them. In monographs devoted to Mozart's work as a whole, there is always a chapter or a few pages on sonatas for violin and piano, but they rarely appear as a subject of special study. The reason is certainly not that Mozart's sonatas are clear to understand. On the contrary, a number of important questions and problems arise in connection with them, which I will try to clarify in this paper. Some of these problems are the problem of access to the genre itself, which is quite different from today. First of all, I am thinking of the treatment of the piano part in the sonatas for violin and piano, which in Mozart's time was dominant in relation to the violin part. Today, that role is mostly equal, or even the violin often assumes a dominant role in the interpretation of individual performers, given that these sonatas have become an integral part of violin literature. In this way, unfortunately, the role of the piano in such performances is placed in the background. In this connection, there is also the problem of pianistic technique and interpretation, which is conditioned by the very texture of the piece, the specifics of the instruments and the musical thinking of a certain era.

In the 18th century and in the first half of the 19th century, piano sonatas accompanied by melodic instruments (violins, flutes, cellos, as well as other string and wind instruments) were very widespread throughout Europe. The genre was formed in France - Joseph Cassanea de Mondoville ( Jozef Kassanea de Mondoville ) was the first to write 6 sonatas for harpsichord with violin accompaniment. After him, Jean-Philippe Rameau ( Jean Philipe Ramoau ) wrote Triokomades, taking over the genre of music with accompaniment, also written by Louis Couperin ( Louis Couperin ). The genre of sonata with accompaniment was taken over from the French by the Germans. Names like Johann Schobert ( Johann Schobert ), by Hermann Friedrich Raupach ( Hermann Friedrich Raupah ), Nikolas Jozef Hilmandl (Nikolaus Joseph Cold almonds ), and especially Johann Christian Bach ( Johann Christian Bach) had a significant influence on the young Mozart when it comes to this genre.