Content area
Abstract
Полиоксометалати (ПОМ), поред антимикробног и антитуморског дејства, могу бити делотворни у снижавању хипергликемије код дијабетичких животиња. Из тог разлога, циљ овог истраживања је био да испита антидијабетички и токсични потенцијал (NH4)14[NaP5W30O110]-31H2O, {NaP5W30} и К14[AgP5W30O110]-22H2O-6KC1, {AgP5W30}. Први експериментални модел била је screening студија у којој је испитиван утицај једнократне интраперитонеалне примене {NaP5W30} и {AgP5W30} (5, 10 и 20 mg/kg) на снижавање хипергликемије код дијабетичких пацова. Други експериментални модел служио је за испитавање хепато- и нефротоксичности одабраних хетерополиволфрамата код здравих пацова. Како механизми деловања биоактивних ПОМ још увек нису разјашњени, циљ треher екперименталног модела је био да се расветле могући механизми антидијабетичког деловања хетерополиволфрамата. Резултати screening студије су показали да су оба испитивана хетерополиволфрамата ефикасна у снижавању хипергликемије, с тим што се {NaP:W10) показао као моћнији антихипергликемијски агенс у односу на (AgPW). Резултати токсиколошког истраживања показали су да тронедељна перорална примена {NaP5W30} и {AgP5W30} (20 mg/kg/дан) изазива благи до умерени степен хепато- и нефротоксичности код здравих пацова. У последњем експерименталном протоколу, показано је да перорална примена {NaP5W30} и {AgP5W30}(20 mg/kg/дан) током три недеље значајно стимулише секрецију инсулина из В-ћелија Лангерхансових острваца панкреаса код дијабетичких пацова. Такође, показано је да {NaP5W30} испољава хепато, нефро-, кардио- и неуропротективно дејство код дијабетичких пацова. Стога, {NaP5W30} 11 {AgP5W30}могу се сматрати потенцијалним не- инсулинским лековима-кандидатима у терапији шећерне болести типа 2, који би се подвргли даљим претклиничким испитивањима.





