Content area
Abstract
Предмет истраживања ове дисертације је утврђивање начина на који је преструктуирање социјалног, економског и политичког система у црногорском друштву утицало на (ре)конструкцију етничког идентитета Рома у Црној Гори. Праћењем социјалних и економских процеса кроз које су прошли припадници ромских заједница, задатак је установити колико су на њих утицале промене у црногорском макросистему од почетка транзиције, а колико пре ње. Посебан акценат је стављен на испитивање механизама и инструмената којим се служе институције како би интегрисале Роме у црногорско друштво. Тачније, циљ је утврдити колике и које су промене код ромских група за време транзиције, интезивираним ангажовањем и директним деловањем, изазвали људи од одређених моћи из „већинске“ и једног дела ромске заједнице, а колико су други фактори, односно недириговани спољни утицаји, реконструисали идентитете црногорских Рома. Као крајњи резултат, потребно је добити одговор на питање: Да ли се приликом унутрашњих модификација социокултурног система смањила етничка и социјална дистанца између Рома и осталог црногорског становништва, као и дистанца између две различите ромске групе у Црној Гори?
Основни теоријски приступ је конструкционизам, а главне методе, анализа дискурса и анализа наратива. Сва грађа изнета у раду је резултат теренских истраживања која су спровођена у различитим временским размацима, у периоду од 2010. до 2019. године, у Подгорици, Никшићу, Бијелом Пољу, Беранама, Херцег Новом и Бару. На основу полуструктуираних упитника интервјуисано је 50 припадника две ромске групе у Црној Гори, од чега је са десет породица поновљен интервју, како због дужине трајања истраживања, тако и због мерења промена које су се у међувремену десиле. Поред дубинских интервјуа, вршена је опсервација са делимичним и потпуним учествовањем, као и анализа медијских садржаја, стратешких докумената и програма који се баве побољшањем социјалног и економског положаја Рома и смањењем етничке дистанце.





