Информационо-комуникационе Технологије И Слободно Вријеме Средњошколаца У Републици Српској

Abstract

Предмет овог рада је емпиријско истраживање да ли и на који начин информационо-комуникационе технологије утичу на слободно вријеме средњошколаца у Републици Српској. Прецизније, да ли и на који начин аспекти информационо-комуникационих технологија утичу на млађе генерације да своје слободно вријеме упражњавају на другачији начин од оног који је био предоминантан код старијих генерација. Кроз разговор са испитаницима у фокус групама настојало се одговорити на основна истраживачка питања: Како се у новом животном стилу тумачи постојање слободног времена и схватање младих о њему? Да ли човјек, конкретније млади, контролишу виртуелни свијет или он контролише њих? Да ли млади грађу за конструкцију симболичке реалности узимају из својих „гаџета“? Из ког разлога „дигиталне генерације“, које у постмодерни чине посебну поткултуру, прибјегавају социјалним интеракцијама путем „онлајн“ друштвених мрежа? На који начин нове информационо-комуникационе технологије утичу на слободно вријеме младих? Да ли су и које карактеристике информационо-комуникационих технологија привукле млађе кориснике и увећале свој удио у њиховом слободном времену?

Један од циљева овог рада јесте покушај да се открије да ли се кориштење информационо-комуникационих технологија намеће као рационалан избор зато што алтернативе, према схватању младих, нису сврсисходне и не пружају адекватан одговор на оно што ствара преференције младих, а то је, прије свега, друштвено-технолошки развој. Истраживање је било усмјерено ка томе да установи да ли информационо-комуникационе технологије младима пружају оно што они очекују од њих када је ријеч о кориштењу у слободном времену, прије свега, шта за њих значи слободно вријеме и како га проводе – према њиховом мишљењу сврсисходно или 5 мање сврсисходно. Ово је важно зато што пружа увид у то како млади перципирају виртуелне друштвене мреже, интернет уопште – као „мјесто“ за развој и сврсисходно кориштење или простор да се „убије вријеме“.

Основна хипотеза рада гласи да информационо-комуникационе технологије узнатној мјери утичу на слободно вријеме средњошколаца у Републици Српској којикористећи те технологије не располажу са својим слободним временом него га„поклањају“ њима. Испитивањем главне хипотезе установљено је да млади исказујуподвојена осјећања према дигиталним технологијама. Иако неријетко имајунегативан став, посебно према друштвеним мрежама, општа тенденција је да масовнокористе исте те друштвене мреже, и то често из разлога који немају виши циљ.Млади кориштењем дигиталних технологија, конкретно друштвених мрежа, усуштини губе вријеме, али не могу да се одупру њиховој „заводљивости“. Иакосматрају да друштвене мреже могу имати и позитивне аспекте, у смислукомуникације са удаљеним пријатељима или рођацима, прикупљања информацијакоје могу употријебити на сврсисходнији начин и слично, испитаници суизјављивали да се дигиталне информационо-комуникационе технологије вишекористе за забаву, како год је перципирали, и губљење времена.

Средњошколци у Републици Српској углавном не виде информационокомуникационе технологије као средство да дођу до неког другог циља, него каоначин да се „потроши“ слободно вријеме. Млади интернет, друштвене мреже пријесвега, користе кад им је досадно. Користе телефоне и посјећују друштвене мреже несамо кад имају слободног времена, него и када су школи, односно када имајуформалне обавезе. Млади немају превише стрпљења, толеранције и не покушавају даријеше ситуације у којима им је досадно, једноставно узму телефоне и прелиставајусадржаје на друштвеним мрежама. Иако покушавају да се „ријеше“ досаде,кориштењем телефона и друштвених мрежа млади у суштини губе вријеме. За њих јекориштење дигиталних технологија, друштвених мрежа прије свега, само себи циљ.Млади немају перцепцију да проводећи слободно вријеме на друштвеним мрежамапостижу неки други циљ.

Испитаници су себе и своју генерацију описали као „робове интернета“. Какоих подсвијест, како су сами описали, тјера да користе интернет и друштвене мреже,исто тако у подсвијести знају да су превише на интернету и да требају стати, штонеријетко код њих изазива грижу савјести. Међутим, иако су свјесни лоших аспеката,када нису на интернету и не користе паметне телефоне често осјећају тjескобу.Уочено је да млади већину свог слободног времена, али и у вријеме формалнихобавеза, проводе користећи телефоне, прегледавајући садржај на интернету идруштвеним мрежама, и то најчешће с циљем да „потроше“ вријеме, без некогдубљег смисла. Општи закључак рада гласи да млади у суштини не располажу сасвојим слободним временом него га „поклањају“ дигиталним технологијама.

Alternate abstract:

The subject of this paper is an empirical research on whether and how information and communication technologies affect the leisure of high school students in Republika Srpska. More specifically, whether and how aspects of information and communication technologies affect younger generations to exercise their leisure in a different way than that which was prevalent in older generations. Through interviews with respondents in focus groups, the goal was to answer to basic research questions: How does the new lifestyle interpret the existence of leisure time and the perception of young people about it? Does a man, more specifically a youth, control a virtual world or does the wirtual world control them? Do young people take out their „gadget“ for the construction of symbolic reality? For what reason are the „digital generations“, which in postmodernism make a special subculture, resort to social interactions through „online“ social networks? How do new information and communication technologies affect young people's leisure time? Are they and which characteristics of information and communication technologies attracted younger users and increased their share in their leisure?

One of the goals of this paper is an attempt to discover whether the use of information and communication technologies is imposed as a rational choice because alternatives, according to the youth, are not appropriate and do not provide an adequate response to that what creates youth preferences, which is, above all, socio-technological development. The research was aimed at determining whether information and communication technologies provide young people with that what they expect from them when it comes to using in leisure, first of all, what leisure means to them and how they spend it – in their opinion, is it worthwhile or less purposeful. This is important because it provides insight into how young people perceive virtual social networks, the Internet at all – as a „place“ for development and purpose-oriented use or a space to „kill the time“.

The basic hypothesis of this work is that ICTs significantly influence the leisure of high school students in Republika Srpska who using these technologies do not have their leisure, but „give it“ to them. By examining the main hypothesis, it has been found that young people show duplication of feelings towards digital technologies. Although they often have negative attitudes, especially for social networks, the general tendency is they are massively use the social networks, often for reasons that do not have a higher goal. Using digital technologies, in particular social networks, young people essentially lose time, but they can not resist their „seduction“. Although they believe that social networks can also have positive aspects, in terms of communicating with distant friends or relatives, gathering information that can be used in a more meaningful way, respondents have stated that they use digital information and communication technologies more for entertainment, whatever they understand it, and wasting time.

High school students in Republika Srpska generally do not see information and communication technologies as a mean to reach another goal, but as a way to spend their leisure. Young people use Internet, especially social networks, when they're bored. They use phones and visit social networks not only when they have leisure, but also when they are in school, or when they have formal obligations. Young people do not have too much patience, tolerance and do not try to solve situations in which they are bored, they simply take phones and browse content on social networks. While trying to tackle" boredom, young people are essentially wasting their time using phones and social networks. For them, the use of digital technologies, social networks above all, is a goal for itself. Young people have no perception that they achieve another goal with spending leisure on social networks.

Respondents described themselves and their generation as „slaves of the Internet". Considering the subconscious, as they described, forced them to use the Internet and social networks, they also know in their subconscious that they are too much on the Internet and need to stop, which often provokes grieveus of conscience. However, although they are aware of bad aspects, when they are not on the Internet and do not use smartphones, they often feel distressed. It was noticed that young people spent most of their leisure time, but also at the time of formal obligations, using phones, browsing content on the Internet and social networks, most often with the goal of „spending“ time without any deeper meaning. The general conclusion of the paper is that young people do not really have their leisure, but they „give it away“ to digital technologies.