Content area
Abstract
Предмет овог рада је емпиријско истраживање да ли и на који начин информационо-комуникационе технологије утичу на слободно вријеме средњошколаца у Републици Српској. Прецизније, да ли и на који начин аспекти информационо-комуникационих технологија утичу на млађе генерације да своје слободно вријеме упражњавају на другачији начин од оног који је био предоминантан код старијих генерација. Кроз разговор са испитаницима у фокус групама настојало се одговорити на основна истраживачка питања: Како се у новом животном стилу тумачи постојање слободног времена и схватање младих о њему? Да ли човјек, конкретније млади, контролишу виртуелни свијет или он контролише њих? Да ли млади грађу за конструкцију симболичке реалности узимају из својих „гаџета“? Из ког разлога „дигиталне генерације“, које у постмодерни чине посебну поткултуру, прибјегавају социјалним интеракцијама путем „онлајн“ друштвених мрежа? На који начин нове информационо-комуникационе технологије утичу на слободно вријеме младих? Да ли су и које карактеристике информационо-комуникационих технологија привукле млађе кориснике и увећале свој удио у њиховом слободном времену?
Један од циљева овог рада јесте покушај да се открије да ли се кориштење информационо-комуникационих технологија намеће као рационалан избор зато што алтернативе, према схватању младих, нису сврсисходне и не пружају адекватан одговор на оно што ствара преференције младих, а то је, прије свега, друштвено-технолошки развој. Истраживање је било усмјерено ка томе да установи да ли информационо-комуникационе технологије младима пружају оно што они очекују од њих када је ријеч о кориштењу у слободном времену, прије свега, шта за њих значи слободно вријеме и како га проводе – према њиховом мишљењу сврсисходно или 5 мање сврсисходно. Ово је важно зато што пружа увид у то како млади перципирају виртуелне друштвене мреже, интернет уопште – као „мјесто“ за развој и сврсисходно кориштење или простор да се „убије вријеме“.
Основна хипотеза рада гласи да информационо-комуникационе технологије узнатној мјери утичу на слободно вријеме средњошколаца у Републици Српској којикористећи те технологије не располажу са својим слободним временом него га„поклањају“ њима. Испитивањем главне хипотезе установљено је да млади исказујуподвојена осјећања према дигиталним технологијама. Иако неријетко имајунегативан став, посебно према друштвеним мрежама, општа тенденција је да масовнокористе исте те друштвене мреже, и то често из разлога који немају виши циљ.Млади кориштењем дигиталних технологија, конкретно друштвених мрежа, усуштини губе вријеме, али не могу да се одупру њиховој „заводљивости“. Иакосматрају да друштвене мреже могу имати и позитивне аспекте, у смислукомуникације са удаљеним пријатељима или рођацима, прикупљања информацијакоје могу употријебити на сврсисходнији начин и слично, испитаници суизјављивали да се дигиталне информационо-комуникационе технологије вишекористе за забаву, како год је перципирали, и губљење времена.
Средњошколци у Републици Српској углавном не виде информационокомуникационе технологије као средство да дођу до неког другог циља, него каоначин да се „потроши“ слободно вријеме. Млади интернет, друштвене мреже пријесвега, користе кад им је досадно. Користе телефоне и посјећују друштвене мреже несамо кад имају слободног времена, него и када су школи, односно када имајуформалне обавезе. Млади немају превише стрпљења, толеранције и не покушавају даријеше ситуације у којима им је досадно, једноставно узму телефоне и прелиставајусадржаје на друштвеним мрежама. Иако покушавају да се „ријеше“ досаде,кориштењем телефона и друштвених мрежа млади у суштини губе вријеме. За њих јекориштење дигиталних технологија, друштвених мрежа прије свега, само себи циљ.Млади немају перцепцију да проводећи слободно вријеме на друштвеним мрежамапостижу неки други циљ.
Испитаници су себе и своју генерацију описали као „робове интернета“. Какоих подсвијест, како су сами описали, тјера да користе интернет и друштвене мреже,исто тако у подсвијести знају да су превише на интернету и да требају стати, штонеријетко код њих изазива грижу савјести. Међутим, иако су свјесни лоших аспеката,када нису на интернету и не користе паметне телефоне често осјећају тjескобу.Уочено је да млади већину свог слободног времена, али и у вријеме формалнихобавеза, проводе користећи телефоне, прегледавајући садржај на интернету идруштвеним мрежама, и то најчешће с циљем да „потроше“ вријеме, без некогдубљег смисла. Општи закључак рада гласи да млади у суштини не располажу сасвојим слободним временом него га „поклањају“ дигиталним технологијама.





