Оdrživi Mеnаdžmеnt Mеdiја u Društvеnim Kоnfliktimа i Krizаmа

Abstract

Предмет истраживања, у овом раду, је одрживи менаџмент медија у условима друштвених конфликата и криза, крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог века: од револуције у Румунији (децембар 1989. године), која је представљала прекретницу у погледу улоге медија у друштвеним конфликтима и кризама, до децембра 2009. године.

Друштвени конфликти се у раду посматрају као битна карактеристика историјског развоја људског друштва, која не мора бити нужно иманентна људској заједници на свим нивоима њеног развоја.

Научни циљ истраживања, у овом раду, је стицање нових сазнања о садашњем и могућем утицају менаџмента медија на хуманизацију људских односа у области превенције, избијања, тока и разрешења друштвених конфликата и криза, односно - доказивање хипотеза постављених у раду. Реализација истраживања које има овако дефинисан циљ, нужно полази од анализе садашњег деловања медија у друштвеним конфликтима и кризама, како би се дошло до пројекције могућег деловања.

Друштвени циљ истраживања је дефинисање предлога Декларације о одрживим медијима у друштвеним конфликтима и кризама,као основе за дискусију и дефинисање основних елемената нацрта: а) кодекса понашања одрживих медија у друштвеним конфликтима и кризама; б) кодекса одрживог менаџмента медија.

Општа хипотеза, постављена у раду, гласи: "Одрживи менаџмент медија у друштвеним конфликтима и кризама може имати значајан повољан утицај на хуманизацију људских односа у области превенције, тока и разрешења друштвених конфликата и криза. Одрживи менаџмент медија може извршити значајан повољан утицај на степен поштовања људских права и слобода, смањење насиља и интензивирање ненасилне комуникације током друштвених конфликата и криза, као и на хумано разрешење конфликата и криза и њихово предупређивање."

Ова хипотеза је рашчлањена на осам посебних хипотеза, које су доказане кроз истраживање које је обухватило:

а) седам студија случаја, од којих се пет односи на деловање медија у условима (латентних и манифестних) друштвених конфликата и криза (1-Медијска слика Првог заливског рата; 2 - Деловање медија током кризе и конфликата у Естонији; 3 - Етнички конфликти и деловање медија у Молдавији; 4 - Етнички конфликти у Јерменији и медијски извештаји о њима; 5 - Наводни масакр 41 српског детета у Боровом Насељу), а два на медијску презентацију конфликата који се дешавају изван матичне земље медија и његовог аудиторијума (6 - Фотографија као симбол у презентацији конфликта који се дешава изван матичне државе медија и медијске публике; 7 - Медијска презентација инцидента у Кундузу, 4. септембра 2009. године);

б) анализу садржаја насловних страна листа "Дневник" током 62 узастопна дана (август 1990. године и јануар 1991. године), која је имала за циљ утврђивање метода деловања медија у латентној фази конфликта;

в) упоредну анализу модела деловања менаџмента медија у условима друштвених конфликата и криза;

г) анализу, дефинисање и пројектовање могућег деловања одрживог менаџмента медија у циљу превенције, хуманизације и превазилажења друштвених конфликата и криза.

У раду је показано да: а) У друштвеним конфликтима и кризама медији престају да буду само преносиоци информација и постају директни учесници друштвених догађаја; б) Медији значајно утичу на избијање, ток и разрешење друштвених конфликата и криза; в) Управљање медијима у друштвеним конфликтима и кризама у директној је зависности од става менаџмента медија према друштвеним конфликтима генерално и према конкретним друштвеним конфликтима и кризама које медиј презентује; г) Одрживи менаџмент медија може битно изменити до сада уобичајено деловање медија у друштвеним конфликтима и кризама; д) Одрживи менаџмент медија може извршити значајан повољан утицај на степен поштовања људских права и слобода, смањење насиља и интензивирање ненасилне комуникације пре избијања друштвених конфликата и криза, током њиховог трајања и након разрешења; ђ) Одрживи менаџмент медија може значајно допринети ефикасној превенцији друштвених конфликата и криза; е) Одрживи менаџмент медија може извршити значајан повољан утицај на хумано разрешење конфликата и криза.

Alternate abstract:

The research subject in this paper, is the sustainable management of the media in terms of social conflicts and crises in the late twentieth and early twenty-first century: from the revolution in Romania (December, 1989.), which was a turning point for the role of media in social conflicts and crises, till December 2009.

Social conflicts are here seen as an essential characteristic of the historical development of human society, which is not necessarily inherent to the human community at all levels of its development.

The scientific objective of the research in this paper is the acquisition of new knowledge about current and possible impact of media management on humanization of human relations in the areas of prevention, outbreak, course and resolution of social conflicts and crises, which will prove the hypothesis set out in the paper. Realization of research that has its objective defined in such manner, necessarily starts on the analysis of the current activity of the media in social conflicts and crises, in order to come to projections of possible exposure.

Social objective of this research is defining a Declaration proposal for sustainable media in terms of social conflicts and crisis, as a basis for discusion and creation of a draft for: a) behaviour codex of sustainable media in social conflicts and crisis; b) sustainable media management codex.

General hypothesis, set out in this paper, states: "Sustainable management of media in social conflicts and crises can have a significant beneficial impact on the humanization of human relations in the areas of prevention, course and resolution of social conflicts and crises. Sustainable Management of the media can make a significant favorable impact on the degree of human rights and freedoms, reduction of violence and intensification of non-violent communication in social conflicts and crises, also the humane resolving of conflicts and crises and their preclusion."

This hypothesis is divided into eight separate hypotheses, which have been proven through research that included:

a) seven case studies, five of them related to media actions in terms (of latent and manifest) social conflicts and crises (1- Media presentation of 1. Gulf war; 2- Media actions during the crisis and conflicts in Estonia; 3- Ethnic conflicts and media actions in Moldova; 4- Ethnic conflicts in Armenia and media reports on subject; 5- Alleged massacre of 41 Serbian children in Borovo village), and two related on media presentation of conflicts that occur outside of home country of media and its auditorium (6- Photography as a symbol in presentation of conflict that occur outside home country of media and its auditorium; 7- Media presentation of Kunduz incident: 4th September 2009);

b) content analysis of newspaper "Dnevnik" front pages, during 62 consecutive days (August, 1990. and January 1991), which was aimed to determine the method of operation of the media in the latent phase of the conflict;

c) comparative analysis of action models of media management in terms of social conflicts and crises;

d) analysis, definition and design of possible action plan for sustainable management of the media in order to prevent, humanize and overcome social conflicts and crises.

It is here shown that: a) In terms of social conflicts and crises, the media cease to be mere purveyors of information and become direct participants in community events; b) The media influence the outbreak, course and resolution of social conflicts and crises; c) Managing the media in social conflicts and the crisis is directly dependant on the attitude of media management towards social conflicts in general and according to specific social conflicts and crises that the media present, d) Sustainable management of the media can significantly modify the common actions of media in social conflicts and crises; е) Sustainable management of the media can make a significant positive effect on the degree of respect for human rights and freedoms, reduction of violence and the intensification of non-violent communication before the outbreak of social conflicts and crises, during their lifetime and after the dismissal; f) Sustainable management of the media can contribute significantly to effective prevention of social conflicts and crises; g) Sustainable management of the media can make a significant favorable impact on the humane resolution of conflicts and.

In addition, the paper proves:

That the methods of operation and influence of the media during the latent and manifest conflict phases;

That in stage of manifest conflict media can directly influence the course of the conflict and behavior of participants in the conflict, concluded with creating conditions for motivation of war crimes,

• That media can significantly affect the attitude of domestic public toward conflicts and crises that occur outside home country of the media and its audience.