Content area
Abstract
У докторској дисертацији изложено је истраживање интеграције менаџмента ризиком и вишекритеријумске оптимизације производног програма. Истраживање је базирано на хипотези да је могуће интегрисати два наведена приступа као и да се њиховом интеграцијом могу постићи бољи пословни резултати у смислу повећања ефикасности пословања, смањења ризика од производних губитака и сл. Развијена је методологија у којој су селектоване адекватне методе из области менаџмента ризиком и методе из вишекритеријумске оптимизације. Истраживањем је утврђено да примена квантитативних метода за оцену ризика односно примена Бајесових мрежа у прорачуну укупног ризика даје резултате који прецизније описују стварно стање система у односу на друге методе за оцену ризика. У даљем истраживању развијен је алгоритам за менаџмент ризиком у оптимизацији производног програма који путем повратне спреге омогућава корекцију екстерних и интерних извора ризика у складу с прихватљивим нивоом посматраног извора ризика.
Теоријски модел за менаџмент ризиком у оптимизацији производног програма примењен је експериментално у пилот фабрици. За конкретно предузеће идентификовани су извори ризика и могуће (у конкретном случају четири) варијанте производног програма. За сваку варијанту производног програма прорачунат је профит и укупан ризик, на основу чега је закључно изабрана варијанта с највећим приходом и најмањим ризиком по појаву производних губитака.
Научни допринос дисертације огледа се у методолошком приступу решавању проблема вишекритеријумске оптимизације, где се поред функција циља за максимизацију производних ресурса уводи компонента која се односи на минимизацију ризика од производних губитака, чиме се ова методологија издваја у односу на постојеће које су занемаривале овај утицај. Идентификација интерних и екстерних извора ризика у оптимизацији производног програма обухвата читав низ утицајних фактора на процес имплементације и реализације одабраног производног програма, а узимањем ових фактора у обзир приликом избора производног програма, повећава се ниво одлучивања као и сâм квалитет одлука донетих на овај начин.





