Настанак Карактеристике И Могућности Ревитализације Браунфилда Велике Површине У Републици Српској

Abstract

Браунфилди (енг. brownfields) представљају један од глобалних просторних феномена данашњице, првенствено повезан са промјенама у привредној структури у развијеним земљама Западне Европе и Сјеверне Америке, те транзиционим земљама Централне и Југоисточне Европе. Под њима се генерално подразумјевају површине (земљиште) и објекти у урбанизованим подручјима који су изгубили свој првобитни начин коришћења или су значајно поткоришћени. Као просторно најистакнутији облик браунфилда истичу се браунфилди велике површине.

Генеза браунфилда велике површине Републике Српске (РС) се не разликује од настанка осталих типова браунфилда у Републици Српској. Поред уобичајених генетских фактора (преструктуирање свјетске привреде) на настанак браунфилда у цјелини велики утицај су имали ратни сукоби и економске санкције Уједињених нација током 1990 – их година против тадашње Савезне Републике Југославије (Србије и Црне Горе) и Републике Српске.

За потребе овог рада урађено је практично истраживање чији је резултат идентификација браунфилда са површином изнад 4 ha (браунфилди велике површине) у Републици Српској на дан 31.12.2013. године. Укупно је идентификовано 49 браунфилда велике површине на територији Републике Српске који су анализирани са аспекта њихових просторних, имовинско - правних, економских, еколошких и социо - психолошких карактеристика. Највећа концентрација браунфилда велике површине РС је присутна у мезорегији Источно Сарајево, гдје се налази 38.78 % ових браунфилда, односно 19 локација.

Класификације браунфилда велике површине РС према намјени и дужини трајања статуса су показале да су најзаступљенији индустријски браунфилди велике површине са 57.14 %, односно браунфилди велике површине са дужином трајања статуса 5 - 10 година са 44.9 %.

Процес ревитализације или реактивирања браунфилда велике површине на територији РС је објашњен на основу студије случаја која је обухватила VI примјере индустријске зоне "Маглић" Брод на Дрини у општини Фоча и привредног погона "Ударник" Бјелајце у општини Мркоњић Град.

Подаци о односу између формирања нових браунфилда велике површинеи ревитализације постојећих браунфилда велике површине показују даброј ових браунфилда у посљедње вријеме (период 01.01.2013. – 30.06.2014.године) стагнира након година непрекидног раста, односно да је прирастбраунфилда велике површине једнак њиховој ревитализацији.

Структура браунфилда велике површине РС у погледу потенцијалненамјене након ревитализације указује да су двије доминантнепотенцијалне намјене индустријска и производно – пословна намјена сапреко 2/3 учешћа.

Анализа класификације браунфилда према могућностима ревитализациједоказује основну хипотезу рада да се већина браунфилда великеповршине у Републици Српској може ревитализовати (рециклирати)односно вратити у пуну функцију, јер саморазвојне локације доминирајуса 69.39 %.

Детаљно истраживање браунфилда велике површине РС јасно показује даразличити аспекти географског положаја (географски фактор), економскифактори и социо - психолошки фактори представљају најзначајнијеограничавајуће факторе ревитализације браунфилда велике површине уРепублици Српској. Овоме треба додати неизбјежни политички фактор,односно различите нивое политичке власти у Босни и Херцеговини, оддржавног преко ентитетског до локалног нивоа. Стављањем фокусаразличитих нивоа власти, првенствено републичких и локалних органавласти у Републици Српској на ревитализацију браунфилда у цјелини,ограничавајуће дјеловање економских и социо – психолошких фактора бисе свело на прихватљив ниво.

Alternate abstract:

Brownfield sites or brownfields represent a global spatial phenomenon owing their origin primarily to changes in economic structure of the developed countries in Western Europe and North America as well as the transition countries of Central and Southeastern countries. Generally speaking, a brownfield sites can be defined as urbanized zone areas and facilities which have lost their original use or become significantly underused. In terms of their spatial relevance, large-scale brownfield sites are found to be the most relevant ones.

The genesis of large-scale brownfields i n t he Republic o f Srpska ( RS) i s by no means a ny d ifferent f rom t he genesis o f o ther b rownfield t ypes i n R S. I n p art due the most common factors (worldwide economic restructuring processes), the origin of brownfield sites is also related to armed conflicts and UN imposed sanction against the Federal Republic of Yugoslavia (Serbia and Montenegro) and the Republic of Srpska in the 1990s.

A research, conducted for this paper on 31 December 2013, has resulted in the identification of brownfield sites with area over 4 ha (large-scale brownfields). The total of 49 large-scale brownfields has been identified in the Republic of Srpska; they have been analyzed in terms of their spatial relevance, real estate legal status, economic, ecological and socio-psychological characteristics. The largest proportion of such sites has been distinguished in the mesoregion of Istočno Sarajevo (Eastern Sarajevo), i.e. 38.78 % of the total number or 19 largescale brownfield sites.

The RS large-scale brownfield classification, tailored alongside their utilization and the length of status, has revealed that the most common brownfields are industrial brownfield sites (57.14 %); in terms of the length of status, the most common sites are brownfields existing 5 – 10 years (44.9 %).

The process of revitalization or reactivation of large-scale brownfield sites in the Republic of Srpska has been exemplified by the case studies of industrial zone "Maglić" Brod na Drini, Foča municipality and plant "Udarnik" Bjelajce, Mrkonjić Grad municipality.

The most recent data treating the issue of increase of the number in brownfield formation compared to the number of revitalized brownfield sites (1 January – VIII 30 June 2014) have shown that, after years of progression, the total number of new sites formation has stagnated, i.e. the increment of large-scale brownfields formation is equal to the number of brownfield sites revitalization.

The structure of large-scale brownfields in the RS, with respect to their use (utilization) and following their revitalization, points out two outcomes - industrial and commercial (production) use (2/3 of the total number).

The analysis of brownfield classification by their revitalization options proves the main hypothesis that the majority of large-scale brownfield sites in the Republic of Srpska can be reactivated (recycled), ie, restored to the full capacity since the self-developing locations take up 69.39%.

A more detailed examination of the issue of large-scale brownfields in the RS clearly demonstrates that different aspects of geographical position (geographical factors), economic and socio-psychological factors represent the most significant limiting aspect of the RS large-scale brownfield sites revitalization. This should also be put in a wider political context, i.e. political framework of different government authorities in Bosnia and Herzegovina, from local to state level. In case the RS government and municipal authorities coordinate actions to generate brownfield sites revitalization, the limiting factors of economic and socio-psychological aspects of the entire issue would be reduced to an acceptable level.