Ефикасност Кратких Казни Затвора

Abstract

Представљајући сложеност изазова у сузбијању и спречавању криминалитета аутор у уводном поглављу отвара питање домета различитих облика друштвеног реаговања. Казна затвора у том смислу препознаје се практично као универзални стандард пенолошких поступања, а који је и поред бројних критика опстао практично у свим друштвима данашњице. Ипак, аутор добро препознаје да су актулени резултати у борби против криминалитета у најмању руку упитни, те да се нарочита пажња мора посветити односу финансијских улагања и ефективности казнених мера. У том смислу, кратке казне затвора, као посебна пенолошка категорија постављају се као врло важан фактор истраживања.

Први део докторске дисертације обухватио је теоријску елаборацију различитих доприноса у пенолошком контексту. Тако се у првом поглављу представљају друштвено историјске перспективе реаговања на криминалитет. Наиме, коришћењем историјског и социолошког метода, аутор пружа прилично детаљну хронологију еволуције кажњавања. Упућујући на помак од приватне ка државној реакцији, у првом поглављу се инсистира на хуманизацији односа према починициома кривичних дела. Наиме, почевши од концепције у којој су доминирале телесне казне, прогонство или лишење живота, указује се на развој савременог модела казненоизвршног права у коме се сврха кривичних санкција, па и сврха извршења казне затвора дефинише у смеру ресоцијализације, третмана, односно васпитно-понашајне корекције. Систематизујући практичне и теоријске помаке у области кажњавања, аутор вешто представља историјске изворе који се тичу првобитних заједница, као и раних друштава у којима је освета виђена као основ реакције. Ипак, елаборирајући и различите социолошке поставке, односно доприносе пенолошких теоретичара, аутор формулише прилично јасну перспективу промене односа према криминално инклинираним лицима.

Други део теоријског сегмента посвећује пажњу развоју конкретних казнено извршних система у свету. Наиме, водећи се претходним напоменама о еволуцији пенолошке мисли, аутор упућује да је казна затвора испрва била само средство обезбеђења присуства, док је постепено, временом попримала данашњи облик. У том контексту аутор детаљно упућује на развој пионирских установа у Европи, односно Енглеској и Немачкој, а које представљају историјска упоришта данашње пенологије. Са циљем потпунијег сагледавања еволуције казнених система, аутор у овом поглављу детаљније пажњу посвећује систему: заједничког затвора, ћелијском систему, пенсилванијском ћелијском систему, обернском систему, прогресивном систему затвора, енглеском прогресивном систему, ирском прогресивном систему, бодовном систему Маконкија, женевском или класификационом систему, као и утицајима поменутих ситема на националну пенолошку праксу. Поред представљања конкретних установа које су израз наведених системских концепција, аутор у овом поглављу упућује и на теоријске основе из којих су дати оквири потекли. Отуда пружа прилично широко поље импликација, а које се могу користити у евалуацији актуелних казнено извршних решења.

Трећи део рада обухвата развој казнено извршног система у Републици Србији. Поред прегледа казнених решења која су била на снази кроз историју, аутор систематично презентује различите моделе извршења казне затвора, са објашењем услова живота и безбедносних мера које су се примењивале у српским затворима. Поред упућивања на моделе који су налазили примену на почецима српске државе, аутор посебну пажњу посвећује еволуцији ка модерном пенолошком систему, а након Другог светског рата. Побољшање услова смештаја, унапређење третманских опција, као и упошљавање осуђених лица, а у оквиру напора ресоцијализације формулисало је коначно, данашњи облик праксе кажњавања у Србији.

Alternate abstract:

By presenting, in the opening chapter, the complexity of challenges in combating and preventing criminality, the author raises the question of the reach of various forms of social reactions. In that sense, a prison sentence is practically recognized as a universal standard of penal proceedings, which has survived in practically all contemporary societies, despite numerous criticism. However, the author perceives well that the current results in the fight against criminality are questionable at the very least, and that specific attention must be dedicated to the relation between financial investment and the effectiveness of penal measures. In this sense, short prison sentences, as a special penal category, are presented as a highly significant part of this research.

The first part of the doctoral dissertation includes the theoretic elaboration of various contributions in the context of penalty. Therefore, the first chapter presents the social and historical perspectives of reacting to criminality. Namely, by using the historical and sociological methods, the author offers a highly detailed chronology of the evolution of punishment. By pointing to the shift from private to public reaction, the first chapter insists on the humanization of attitudes towards perpetrators. Namely, starting from the concept dominated by corporal punishment, exile and execution, the chapter points to the development of the contemporary model of the penal enforcement code, in which the purpose of criminal sanctions, even the purpose of executing prison sentences, is defined in the direction of re-socialization, treatment, i.e. disciplinary-behavioral corrections. By systemizing the practical and theoretical shifts in the area of punishment, the author skillfully presents historical sources relating to the primeval communities, as well as earlier societies in which vengeance was perceived as the basic reaction. Still, by elaborating on different sociological postulates, i.e. contributions of penal theoreticians, the author formulates a rather clear perspective of changing attitudes towards criminologically inclined individuals.

The second part of the theoretical segment pays attention to the development of more concrete penal enforcment systems in the world. Namely, by following up on the previous notes on the evolution of the penal thought, the author refers to the fact that a prison sentence was primarily a means of enabling presence, while it gradually acquired its modern form. In this context, the author refers with more detail to the development of pioneering institutions in Europe, i.e. England and Germany, which present a historical fulcrum of modern penology. With the aim of reviewing more completely the penal system’s evolution in this chapter, the author pays detailed attention to the following systems: joint prisons, cell system, Pennsylvania system of cells, Auburn system, progressive prison system, English progressive system, Irish progressive system, Maconochie’s system of marks, Geneva or classification system, including the influence of the mentioned systems on the national penal practice. Apart from presenting, in this chapter, concrete institutions that express the aforementioned systematic concepts, the author points to the theoretical bases from which the given frameworks had originated. From there, a wide range of implications is offered, and they can be used for evaluating the current penal enforcement solutions.