Естетски критеријуми и регулатива у обликовању урбаног пејзажа: пример Београда

Abstract

Урбана естетика је окосница дисертације – полази се од њених основа и начела и они су присутни до краја истраживања кроз испитивање мере и начина њихове примене у пракси урбаног планирања и дизајна. Имајући у виду хаотично стање урбанистичке праксе у нашој земљи и низак естетски квалитет урбаног пејзажа многих градова, ово истраживање представља допринос побољшању такве ситуације на примеру естетског аспекта анализа и регулативе који утичу на обликовање урбаног пејзажа Београда. Изабраном предмету истраживања приступљено је на целовит и систематичан начин. Његови главни чиниоци су естетска анализа за потребе регулације и естетски аспект регулативе. Из чињеничног стања непостојања усмераваног, контролисаног и заокруженог урбаног пејзажа Београда, са високим нивоом остварености естетског квалитета, произашла је релациона хипотеза да методологија естетске анализе и имплементације естетских критеријума, као њених резултата, у регулативу у урбанистичкој пракси Београда није јасно дефинисана. Њу допуњује тврдња да је мера примене прелиминарне естетске анализе као и постојања естетског аспекта регулативе минимална. Она је, на основу свих предочених примера, информација и веза између њих, потврђена у закључним разматрањима. Допринос овог истраживања урбаном планирању, дизајну и урбаној естетици, дефинисан је још у његовим циљевима и изражен кроз функцију научног сазнања, и то кроз научно објашњење (потенцирање концепта креативног процеса анализе, планирања и регулисања који води ка обликовању естетски квалитетног урбаног пејзажа, упознавање начина (методологије) примене урбане естетике у продукцији урбаног пејзажа у Србији, конкретно у Београду, у регулативи и њеној припреми, као и могућности за њихово унапређење) и систематизацију (уобличење теоријске основе која се може применити у урбанистичкој пракси и регулативи како би се добила што боља повратна реакција јавности, као и сумирање препорука/смерница из успешних иностраних примера за побољшање естетског аспекта анализе и регулативе у домаћој пракси). Поред ових главних циљева битан је и допринос развоју објективних критеријума за анализу (критицизам и евалуација) и синтезу (планирање и дизајн). Они су дефинисани и систематизовани из естетских принципа као и из принципа везаних за пешачење/кретање, културне и друштвене услове који, сви заједно, утичу на естетски квалитет урбаног пејзажа. Естетски принципи су од примарне важности али су и остали врло значајни за објективност процеса процене вредности посматраног субјекта.

Alternate abstract:

Urban Aesthetics is the frame of reference of the thesis – it begins with its foundation and principles, and they remain present throughout the study through exploration of the extent and the methods of their implementation in the practice of urban planning and urban design, i. e. in the aesthetic analysis and regulation. Bearing in mind the chaotic urban practices in our country and low aesthetic quality of urban landscape of many cities, this study is a contribution to improvement of this situation in the case of the aesthetic aspect of the analysis and regulation which affect the shaping of the urban landscape of City of Belgrade. The chosen research subject is examined in a comprehensive and systematic manner. Its main factors are aesthetic analysis for the purpose of regulation and the aesthetic aspect of the regulation. The established fact of absence of channeled, controlled and completed urban landscape of Belgrade, with the high level of attained aesthetic quality, resulted in relational hypothesis that methodology of aesthetic analysis and implementation of aesthetic criteria, as well as its results, in the regulation of urban planning practice of City of Belgrade is not clearly defined. It is complemented with the assertion that the extent of application of the preliminary aesthetic analysis as well as the existence of the aesthetic aspect in regulation is minimal. Based on all presented cases, the information and relations between them, the hypothesis is confirmed in concluding remarks. The contribution of this study to urban planning, urban design and urban aesthetics, is defined in its objectives and expressed through the function of scientific knowledge, through scientific explanation (emphasizing the concept of the creative process of analysis, planning and regulation which leads to shaping the urban landscape with the aesthetic quality, exploring the manner (methodology) of implementation of urban aesthetics in the production of urban landscape in Serbia, in particular, in Belgrade, in regulation and its implementation, as well as possibilities for its improvement) and systematization (shaping the theoretical foundation which could be applied in urban planning practices and regulation in order to obtain better feedback from the public, as well as summarizing the recommendations/guidelines from successful international examples to improve the aesthetic aspect of the analysis and regulation in local practice). In addition to these main objectives, the contribution to the development of objective criteria for analysis (criticism and evaluation) and synthesis (planning and design) is important, too. They are defined and systematized from the aesthetic principles, as well as principles related to walking /moving, cultural and social conditions that, all together, affect the aesthetic quality of the urban landscape. Aesthetic principles are of primary importance but the rest are also very important for the objectivity of the process of evaluation of the observed subject.